U kandžama države

Novinari ne bi da se mešaju u sopstvenu profesiju! Ova paradoksalna tvrdnja proizlazi iz podatka da je pred referendum u medijima objavljeno oko devet stotina tekstova o ustavu Republike Srbije, ali nijedan se nije bavio položajem medija u najvišem državnom aktu.

Političari ne bi bili političari ako ne bi i ustav iskoristili da se bave novinarstvom. A kada se oni bave medijima onda je istina najčešća žrtva. Političari su se očas dogovorili da prvi stav člana 50. ustava glasi: „Svako je slobodan da bez odobrenja, na način predviđen zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obaveštavanja.” Svako je i država, i kriminalni klan, i trgovinski lanac, i udruženje ribolovaca, i politička partija.

U odnosu na stanje pre referenduma to su ozbiljna tri koraka nazad. Zakon o informisanju koji je posle mnogo natezanja DOS-ova vlada donela 2003. godine predviđa da država ne može da bude vlasnik medija. Žarko Korać, potpredsednik vlade koja je sačinila taj zakon, kaže da su oni tada samo potvrdili evropsku praksu da država ne može da bude većinski vlasnik medija. „Posle izbora 1996. godine, kada je opozicija dobila lokalne izbore, počela je na lokalu da pravi svoje medije kako bi razbile blokadu Radio televizije Srbije koja je bila sluga režima Slobodana Miloševića. Posle 5. oktobra tome su se čudili u Evropi i svetu i dali su nam sugestiju da se moraju privatizovati. Hoćemo u Evropu, poštujmo evropske standarde”, kaže Korać.

Nezavisno udruženje novinara jedino se pobunilo zbog mogućnosti da država bude vlasnik novina, radija, televizija. NUNS je prvo organizovao raspravu sa glavnim i odgovornim urednicima više medija o članu 50. ustava. Jednodušno je zaključeno da ovakvo rešenje znači da državni organi na svim nivoima, pa i lokalna samouprava, mogu biti osnivači medija. Hipotetički rečeno, i sumnjivi kapital može biti osnivač novina, piše u dokumentu koji su uputili Ministarstvu za kulturu i informisanje. NUNS se zalaže za primenu važećeg Zakona o informisanju iz 2003. godine, kojim su državni organi morali da se odreknu vlasništva i krenu u privatizaciju medija.

„Sadašnjim ustavnim rešenjem, ostavljena je jasna mogućnost da i država i ko zna ko još ponovo budu vlasnici novina i da unesu dodatni nered na javnu medijsku scenu. Proglašavanjem ustava morao bi da bude promenjen i aktuelni Zakon o informisanju jer je u koliziji sa rešenjima iz novog ustava Zato ćemo predložiti da se član 50. ustava usaglasi sa postojećim Zakonom o informisanju. Jer, proces privatizacije medija je krenuo u aprilu i produžen je do kraja 2007. godine. Inače, član o slobodi štampe je u prethodnom ustavu napisan jasnije. Mislimo da bi ministar trebalo da progura inicijativu po kojoj država ne može da bude ni apsolutni ni delimični vlasnik medija – osim agencije. U suprotnom, to je uplitanje u slobodu medija i država se pojavljuje kao kontrolor. Zakonodavac bi trebalo da se postara da se to ne dogodi”, kaže Nadežda Gaće, predsednica NUNS-a.

Jednom stečena prava teško se predaju, pa je jasno zašto NUNS reaguje na član 50. ustava koji ostavlja pravo da država i lokalna samouprava ponovo osnivaju svoje medije. I Dragan Janjić, glavni i odgovorni urednik novinske agencije Beta, ima primedbe na član 50. ustava. Pored toga što smatra da ni država ni lokalna samouprava ne mogu biti vlasnici medija, on kaže da nisu jasno definisana ni slobode i prava, kao ni da li država može zabraniti medije ili širenje određenih informacija. „Ustav faktički otvara mogućnost da ’zemunski klan’ bude vlasnik medija“, tvrdi Janjić.

Rade Veljanovski, profesor novinarstva na FPN-u, kaže da su mu pravnici objasnili da prvi stav člana 50. ustava ne treba tumačiti kao mogućnost da i država osniva medije. „U Evropi država nije vlasnik ni štampanih ni elektronskih medija. Izuzetak su mediji koji su namenjeni inostranoj javnosti kao što su ’Dojče vele’, ’Vois of Amerika’, ’Slobodna Evropa’ ili Bi-Bi-Si servis za inostranstvo”, kaže Veljanovski.

Za uzbunu je sasvim dovoljno i ako jedan član ustava može da se tumači i ovako i onako. Sasvim je pogubno za društvo, za sistem vrednosti na kome ono počiva, ako u rukama demokrate ustav bude tumačen kao čuvar sloboda i prava građana, a u rukama tiranina kao sredstvo strahovlade. U razgovorima o ustavu je proferor Vojin Dimitrijević je biranim rečima rekao da najviši pravni akt može biti sasvim različito tumačen.

Doskorašnja državna zajednica Srbija i Crna Gora je ove godine zauzela 45. mesto u svetu po slobodi medija prema izveštaju koju je sačinila Međunarodna asocijacija „Reporteri bez granica”. Prošle godine bili smo na 65. mestu. Kosmet je posmatran odvojeno i našao se na 70. mestu. Nama za utehu, Hrvatska je na 53. mestu kao i SAD, ali Slovenija je na 13, Bosna i Hercegovina na 19, a Makedonija na 45. mestu. Rusija je tek na 147. a poslednja na 186. mestu je Severna Koreja. Ali postoji i za novinare u Srbiji mnogo važniji podatak. Ovdašnje istraživanje pokazuje da 76 odsto građana Srbije misli da mediji nisu slobodni. Zato novinari treba da kažu državi da skloni ruke s medija.