ENPredlogom ustavnog zakona predviđeno je i da Skupština na istoj sednici izabere i „organ nadležan za praćenje ostvarivanja prava građana na obaveštenost“.
– Ako je autorima predloga problem sa personalnim rešenjem za funkciju koju trenutno ja obavljam, onda su mogli to da reše na drugi način, reizborom, recimo – kaže Šabić i dodaje da je moguća namera autora predloga „da dezavuišu samu instituciju“. Po njemu, to bi bilo veoma štetno jer Zakon o slobodnom pristupu informacijama u najvećoj meri prati evropske principe u oblasti zaštite ljudskih i građanskih prava.
– Veoma bi opasno bilo da se sada dezavuiše takva institucija, koju smo inače i ustanovili pod pritiskom Saveta Evrope. Što se tiče usklađivanja samog Zakona sa Ustavom, za to nema potrebe jer su upravo na moju inicijativu u novi Ustav unete odredbe o pravu građana na pristup informacijama od javnog značaja. U predlogu koji su pisali ministar Lončar i Dragor Hiber toga nije bilo – kaže Šabić.
U javnosti je najviše polemike oko delovanja Šabića izazvao zahtev nevladine organizacije da im BIA dostavi podatke o broju prisluškivanih građana u 2005. Pošto je Rade Bulatović, direktor BIA, to odbio da uradi uz obrazloženje da je reč o državnoj tajni, pomenuta nevladina organizacija obratila se povereniku za informacije. Šabić je direktoru BIA naložio da predoči tražene informacije. Bulatović je, umesto toga, podneo Vrhovnom sudu tužbu protiv rešenja poverenika. Neki članovi Vlade, kao ministar pravde Zoran Stojković, javno su kritikovali Šabića.
M.K.
