ENBeta je 18. februara poslala zahtev Jat ervejzu da joj, u skladu sa zakonom, dostavi podatke o troškovima za reprezentaciju, kao i za oglašavanje i reklamiranje u medijima, pojedinačno za svaki medij i svaki mesec u 2004. godini.
U međuvremenu je iz Jat ervejza od Bete tražen tekst zakona, kao i objašnjenje „gde u zakonu piše da je Jat obavezan da dostavi informacije“, ali je i nakon dostavljanja tih obaveštenja neisvesno da li je moguće dobiti tražene informacije.
Novinaru Bete, kao i bilo kom građaninu, preostaje žalba republičkom povereniku za pristup informacijama, koji još uvek nije dobio sve uslove za rad.
Pet dana nakon slanja zahteva, u propisanoj formi – pismom, naslovljenim na osobu zaduženu za primenu zakona, iz Medija centra Jata pitali su zašto su Beti potrebni ti podaci, a naveli su i da nisu upoznati sa zakonskim obavezama.
Predstavnica Medija centra Jata zamolila je novinara Bete da je obavesti o kakvom zakonu je reč, kada je usvojen i gde ga je moguće naći.
Beta je poslala potom Jatu elektronskom poštom predlog zakona, kao i adresu sajta Skupštine Srbije na kojem je on objavljen posle usvajanja u novembru prošle godine.
Posle nekoliko dana Beta je obaveštena da je direktorka Medija centra Vesna Prlja-Jovanović zadužena da dostavi tražene informacije i da će „uskoro pozvati urednika“.
Budući da se to nije desilo, u Medija centru Jata danas je rečeno Beti da su izgubili poruku, ali su ponovo pitali i po kojem članu zakona su obavezni da dostave informacije.
Kada je novinar Bete to precizirao, rečeno je da je ovlašćena direktorka Medija centra i da će se „javiti“. Službenik Medija centra dodao je da Jat, međutim, najverovatnije nema informacije u traženom obliku.
Komentarišući taj primer, predstavnik Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić izjavio je agenciji Beta da su javna preduzeća dužna da omoguće pristup informacijama, te da im zakon zato i nalaže da odrede lice koje će za to biti ovlašćeno.
„U slučaju da to ne učine, sva odgovornost za nepostupanje po zahtevima, kao i eventualna prekršajna odgovornost, pada na rukovodioca institucije“, rekao je Nenadić.
On je ukazao da je moguće da službenici pojedinih institucija i javnih preduzeća nisu upoznati sa odredbama zakona, ali je naglasio da ih to ne opravdava, niti može da bude izgovor za nepostupanje u skladu sa zakonom.
Nenadić je rekao da se ne može očekivati uvid u dokument koji ne postoji, ali da je često moguće udovoljiti zahtevu za pristup određenim informacijama i na drugi način – u slučaju kada postoje dokumenti koji sadrže deo traženih informacija ili se na osnovu njih može doći do tih podataka.
„U konkretnom slučaju, ako ne postoji statistika Jat ervejza za izdvajanje novca za reklamiranje pojedinačno po medijima i mesecima, trebalo bi da postoje ugovori o pojedinačnim poslovima koji su zaključeni u vezi sa tim“, rekao je Nenadić.
Dodao je da bi uvid medija u ugovore o konkretnim poslovima nekog preduzeća podrazumevalo zaštitu određenih podataka koji su poslovna tajna.
Nenadić je ocenio i da je sigurno potrebno još dosta vremena da i tražioci informacija i organi koji su dužni da pruže te podatke razviju odgovarajuću praksu.
