EN
Beograd- Republička radiodifuzna agencija raspisala je konkurs za dodelu regionalnih frekvencija za emitovanje radio i televizijskog programa prema kome će dozvole u osam regiona dobiti ukupno 28 TV i 24 radio mreže, rekao je Aleksandar Vasić, zamenik predsednika Saveta RRA, na savetovanju radiodifuznih ustanova zainteresovanih za privatizaciju i učešće na konkursu za dodelu frekvencija. On je pretpostavio da će se na konkurs prijaviti dva ili tri puta veći broj emitera nego što ima dozvola.
– Dodela regionalnih frekvencija je važan deo jedne priče, a to je regulisanje srpskog etra. Taj posao je poveren Republičkoj radiodifuznoj agenciji i Republičkoj agenciji za telekomunikacije. Računamo da smo polovinu tog posla prešli podelom nacionalnih, pokrajinskih i frekvencija za region grada Beograda. Sada je raspisan konkurs za osam radiodifuznih oblasti, a nadamo se da će u najkraćem roku, čim se za to steknu uslovi, biti raspisan i konkurs za dodelu lokalnih frekvencija – objašnjava Vasić.
Prema njegovim rečima, veoma je bitno znati da se dozvole izdaju, a ne dele. Radio i TV stanice se na konkursu ne bore za besplatno pravo i privilegije. Kada steknu status emitera, tek ih čeka mnogo obaveza.
– Svi su jednaki, i komercijalne stanice, i one u državnom vlasništvu, kao i oni koji nisu emitovali program. To što je neko emitovao program 10 ili 15 godina ne garantuje dobijanje dozvole. Kriterijumi za dobijanje dozvola su objektivni i lako merljivi. Neki od njih su poslovna uspešnost i ekonomska samoodrživost, gledanost ili slušanost, kvalitet programa i njegova raznovrsnost, kao i ponašanje u prethodnom periodu – objašnjava Vasić.
On je dodao i da je rok za dostavljanje konkursne dokumentacije 60 dana od dana objavljivanja konkursa u nekom regionalnom listu. Takođe, predviđeno je da se posle prijave emiterima da rok za dopunu konkursne dokumentacije i tek onda će biti organizovan javni razgovor s podnosiocima prijava.
– Kako bi se sprečio monopol, vlasnik regionalne radio ili TV stanice može da konkuriše za dozvolu u više regiona, ali može dobiti dozvolu emitovanja samo u jednom regionu. Prema našoj evidenciji u Srbiji, bez Kosova i Metohije, postoji oko 800 elektronskim medija, a strategija razvoja radiodifuzije predviđa da u etru ostane dvostruko manji broj – oko oko 400 radio i TV stanica – kaže Vasić.
Velimir Milošević, član Saveta RRA, rekao je da će manji broj emitera značiti veću konkurentost na tržištu, a samim tim i više cene reklamiranja i bolje poslovanje.
– Čak i ako u nekim lokalnim sredinama bude postojala samo jedna radio stanica, njeni konkurenti će biti stanice s nacionalnom i regionalnom pokrivenošću – objasnio je on.
Marija Ćosić iz Sektora za medije Ministarstva za kulturu i informisanje rekla je da je ovo ministarstvo nadležno za tumačenje i sprovođenje Zakona o radiodifuziji i Zakonu o javnom informisanju.
– Rok za privatizaciju elektronskim medija čiji je osnivač i vlasnik država i lokalna samouprava neće biti produžen posle 31. decembra 2007. godine. Izašli smo u susret štampanim medijima, ali početkom decembra svi koji nisu privatizovani prestaće da postoje.
Ona je dodala da će dodeljivanje frekvencija neprivatizovanim medijima biti uslovljeno: ako ne budu u roku privatizovani, izgubiće pravo na emitovanje programa.
– Ministarstvo kulture i informisanja ima pravilnik o procesu privatizacije prema kome RRA ima pravo da proveri da li se novi vlasnik radio i TV stanice pridržava najavljene programske šeme
RRA je svim stanicama koje nemaju dozvolu za emitovanje programa poslala rešenje prema kojem bi trebalo da prekinu emitovanje programa. U roku od 15 dana više niko u Beogradu neće moći da emituje program bez dozvole – rekao je Aleksandar Vasić.
A.I.
