ENU obrazloženju presude se kaže kako je Rajović oglašen krivim i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 20.000.00 dinara koju je obavezan da plati u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, a u suprotnom novčana kazna će se zameniti kaznom zatvora tako što će se za svakih 1000.00 dinara računati jedan dan zatvora, s tim da zatvor ne može trajati duže od šest meseci. Osim toga okrivljeni je obavezan da u roku od 15 dana na žiro račun suda plati iznos od 2.000 dinara na ime paušala, a privatnom tužiocu iznos od 59.625.00 dinara na ime troškova krivičnog postupka
U obrazloženju se dalje kaže da je žalba okrivljenog neosnovana jer se u njoj neosnovano navodi da je pogrešan zaključak prvostepenog suda da se radnjama okrivljenog stiču elementi krivičnog dela uvrede jer je kod nesporno utvrđenog činjeničnog stanja sporan samo umišljaj na strani okrivljenog – da li je bio svestan i hteo da kroz tekst napisane i tada objavljene kolumne „Vreme sadašnje“ uvredi i omalovaži privatnog tužioca kao čoveka, kao ličnost i građanina ili to nije hteo s obzirom pre svega na odbranu okrivljenog i nespornu činjenicu da je njegova kolumna beležila događaje, anomalije koje se u društvu dešavaju, kroz osvrte i mišljenja u toj kolumni, kao i činjenicu da su ličnosti u kontekstu teme epizodna imena koja okrivljeni nije hteo da vređa.
Ovo iz razloga što kod nesporno utvrđenog činjeničnog stanja da je u nedeljnom listu „Ibarske novosti“ od 28.02.2003. godine, u rubrici „Vreme sadašanje“, pod naslovom „Bivši direktori otkupljuju firme, a deca brane otadžbinu“, okrivljeni pored ostalog napisao za privatnog tužioca Dušana Mitrovića da kao bivši direktor «Srbije» prvi uleće sa svojom krvlju i znojem stečenom lovom da otkupi šta se otkupiti može,..» i umesto da sade praziluk u Ćupriji ili nekom drugom turističkom mestu ovi Miloševićevi sledbenici dreše kese dok narod bukvalno gladuje…»pravilan je zaključak prvostepenog suda da ovakvo novinarsko izlaganje vređa čast i ugled privatnog tužioca.
Naime, ironičnim izražavanjem i snažnim aluzijama na zatvor u Ćupriji, dakle na određeno kriminogeno ponašanje koje je sankcionisano, okrivljeni je kod običnog čitaoca nakon čitanja spornog teksta stvorio impresije da su negativne pojave na koje se ukazuje u tekstu vezane za privatnog tužioca. Dakle, stvarajući negataivni sud o vrednosti privatnog tužioca okrivljeni je vređao i omalovažavao ličnost privatnog tužioca što je suprotno čl.11 Zakona o javnom informisanju kojim je izričito propisano da se u javnom informisanju mora poštovati nepovredivost ljudskog dostojanstva i prava na privatni život čoveka i da javno glasilo ne može objavljivati ili reprodukovati informacije, članke ili podatke u kojima se vređaju čast i ugled lica, a koja sadrže uvredljive izraze i nepristojne reči.
Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o kazni drugostepeni sud je našao da se neosnovano u žalbi branioca okrivljenog navodi da utvrđenim olakšavajućim okolnostima na strani okrivljenog nije dat odgovarajući značaj, a da je pogrešno kao otežavajuća okolnost cenjeno to što je okrivljeni sporni tekst objavio u svojoj knjizi koja predstavlja njegov publicistički rad koji ni od koga nije zabranjen. Ovo iz razloga što je utvrđene olakšavajuće okolnosti koje se odnose na lične, porodične, imovinske prilike okrivljenog, uz otežavajuće okolnosti koje se odnose na odsustvo kajanja zbog izvršenog krivičnog dela i rešenosti okrivljenog da tekst objavi i u knjizi Zabeleške iz bezumlja.
Presuda je donesena posle tri godine, na desetogodišnjicu obeležavanja demokratskih protesta koji su upravo u Kraljevu i započeli i trajalio sto dana, a koje je sve vreme vodio Ivan Rajović. Protesti su, kao što je poznato, organizovani zbog krađe glasova na izborima u čemu je, kako je dokazano, učestvovala stranka čiji je ne samo pripadnik, već i potpredsednik SO u to vreme bio Dušan Mitrović koji se posebno angažovao na tome da SPS sačuva vlast u Kraljevu i pored očigledne pobede Koalicije Zajedno.Osim toga, ni sam Mitrović ne poriče da je učestvovao na aukciji za kupovinu preduzeća, ali tvrdi da je to činio za svog bogatog prijatelja iz inostranstva. I na kraju, Mitrovića je Opštinski sud u Kraljevu osudio na godinu dana zatvora, odnosno uslovno na dve godine, zbog zloupotrebe službenog položaja ali mu je Vrhovni sud tu kaznu ukinuo uz obrazloženje da je optuženi Preduzeću DP Srbija pribavio protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 87.179,59 dinara, dakle u iznosu manjem od 100.000.00, koji, kako se kaže, predstavlja kvalifikovanu okolnost za postojanje ovog krivičnog dela, kaže se u presudi koju je potpisao predsednik veća sudija Novica Peković.
