ENMnogi koji su rođeni u bivšoj SFRJ još uvek se živo sećaju crvenih marama, pionira malenih, štafeta, zastavica, sletova. Nedvosmisleno, i tada je to bila svojevrsna manipulacija
decom u političke i ideološke svrhe, iako tada na te pojave nismo gledali kao na zloupotrebu najmlađih. Predizborno vreme, koje će trajati sve do 21. januara naredne godine, i stranačke kampanje za pridobijanje glasova započeli su odavno u svim medijima i već se naslućuje karakter pojedinih stranačkih reklama i poziva za što veći broj sigurnih glasova.
Naravno, ni ovaj put stručnjaci za politički marketing nisu zaobišli ciljani atak na ono gde smo najosetljiviji na decu, pri tom se ne obazirući na poštovanje njihovih prava. Najsvežiji slučaj je spot koji se ovih dana vrti na kanalima brojnih televizija s fotografijama Vojislava Šešelja s decom, ženom i unučetom. Ne tako davno, pred referendum, javnu osudu novinarskih udruženja doživela je i emisija Javnog servisa Srbije „Ključ“, kada je pred kamerama vođen razgovor s decom s Kosova, koja su proživela duboke lične i porodične traume, a dugo nakon sahrane Slobodana Miloševića, prve stupce na naslovnim stranama zauzimali su tekstovi i naslovi posvećeni zloupotrebi dece u pogrebnoj povorci.
Svi ovi sveži primeri govore da je politika postala predominantna, ona se uvukla u sve pore i sfere života, ušla je i u porodicu, i u kuću, i među supružnike, i među decu primećuje psiholog Prvoslav Plavšić. istraživač medija i javnog mnjenja, autor Kodeksa „Deca i mediji i član nevladine organizacije „Prijatelji dece Srbije“. najstarije takve organizacije u ovom delu sveta. Današnja politika je toliko „navalentna“ da njeni postupci nisu ni nežni, ni suptilni. Sada smatramo da živimo u društvu gde su interesi ključni, te smo zanemarili sve ostalo i krećemo ka anticivilizacijskom toku, pa je pri tom potpuno zanemarena kategorija solidarnosti, sporazumevanja, saradnje, jer su i u politici ovi kriterijumi potpuno izbrisani zbog „viših ciljeva“ i „partijskih interesa“. Deca i najmlađi su zbog svega toga uvučeni u prljavu igru, ne svojom krivicom, ni svojom zaslugom, a svakako na njihovu štetu, te se koriste kao elemenat argumentacije protiv neke druge strane. bilo da želi da se postigne sažaljenje, ogorčenje, i time ukaže da je neko drugi kriv za njihov trenutno težak položaj ili zato što su oni podsticaj našem raspoloženju da nekoga podržimo, u slučajevima kada su deca isticana u prvi plan na skupovima, za govornicama, na mitinzima ili čak u spotovima. Ratovi i siromaštvo su učinili svoje deca su se u mnogim slučajevima našla na začelju naše brige zbog sve brojnijih problema. Ostalo je mnogo posla za pravnike, zakonodavce. poslanike, a zatim i za policiju, tužioce, centre za socijalni rad, za školu, za stručnjake i roditelje, a potom i za organizacije koje se bave decom i dečjim pravima.
Pre dosta godina, organizacija „Prijatelji dece Srbije“ donela je „Kodeks o zaštiti dece od političkih zloupotreba“ koji je na samim počecima našeg višestranačja potpisala čak 41 stranka, i njime se obavezala da neće ni na koji način decu koristiti u političke svrhe. Tu je i domaći Kodeks „Deca i mediji“, rađen na osnovu Konvencije UN o pravima deteta, koji je potpisala većina medija u zemlji. Kodeks, između ostalog, propisuje da su „mediji dužni da čuvaju integritet sve dece, uključujući tu i maloletne prestupnike“. Iako je i ovim kodeksom precizirano da se mediji obavezuju da ovakvi prizori s političkih skupova neće biti centralne slike izveštavanja, štampa najčešće na naslovnicama objavljuje baš fotografije na kojima su deca.
Svako kao da „gleda svoja posla“, a dete ne može samo sebe da zastupa, ne može samo da se brani – kaže Plavšić. Umesto da u takvoj situaciji nasgupe kao zaštitnici dece i njihovih prava, mediji prečesto nastupaju sasvim suprotno, čineći situaciju još gorom. Neophodno je na republičkom nivou uvesti ombudsmana za decu visokog poverenika Skupštine, zakonski ovlašćenog da ih zastupa, odnosno kontroliše državne organe i javne službe, koji bi mogao da doprinese da se propisi koji već postoje, i oni koji bi trebalo da budu doneti, i poštuju.
Po njegovom mišljenju, pozicija institucije ombudsmana, koja postoji u Vojvodini, još uvek nije dovoljno izgrađena, nestabilizovana je „i nisam primetio da se ombudsman oglasio povodom bilo kakvog politički obojenog ekscesa ili političke zloupotrebe, već još uvek reaguje na samo slučajeve iz sfere socijalnih problema, koji su, u suštini, posledica političke situacije“, objašnjava Plavšić.
U slučajevima očiglednih zloupotreba dece u političke svrhe, kod nas su se do sada oglašavale samo nevladine organizacije, strukovna udruženja novinara, ali ne i neko od nadležnih državnih institucija. Predizborne političke kampanje se tek zahuktavaju, u najavi su i prljave kampanje hoće li bilo ko reagovati i stati u odbranu i zaštitu prava najmlađih?
M. Živić
