ENDo ovih podataka došli su studenti završne godine pedagogije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a u okviru projekta „Vaspitanje i mediji“. U anketi koji su uradili sa 756 učenika beogradskih osnovnih škola, budući pedagozi pokušali su da saznaju ša mladi gledaju, da li video igrice utiču na nasilno ponašanje i u kojoj meri bilbordi mogu manipulisati našim željama, potrebama i osećanjima.
– Zanimljivo je da učenici četvrtih razreda mnogo manje gledaju televiziju od osmaka – istražili su studenti Aleksandar Marković i Vladeta Milić.
– Više od polovine ispitanika svakodnevno gleda serije, filmove oko 45 odsto, dok obrazovni program gleda svega 15 odsto. Podatak je poražavajući, ali treba uzeti u obzir da su emisije obrazovnog karaktera najmanje i zastupljene u medijima.
Omiljeni likovi su im naravno akcioni heroji, poput već pomenutog Terminatora. Slično je i sa video igricama. U okviru istraživanja pod mentorskom palicom profesorke Gordane Zindović Vukadinović, studenti su došli do podatka da akcione igrice igra oko 44 odsto učenika, a misaono logičke svega 7,4 odsto. Oko 65 odsto ih igra povremeno, a 21 odsto redovno, najviše kod kuće i u igraonicama.
– Najčešći odgovor na pitanje zašto vole igrice je da su one zabavne. To nam je reklo 77 odsto anketiranih – objasnio nam je student Nenad Stevanović i dodao da je 12 odsto ispitanika odgovorilo da ih igrice uzbuđju. – Sve više maha uzimaju interaktivne „on lajn“ igrice, poput „Vorld of vorkraft“, koju na Internetu igra više miliona ljudi.
Efekti nasilja
Istrazivanja svetskih pedagoga pokazala su da deca koja su često izložena nasilju na televiziji vremenom postanu manje osetljiva na bol drugih, ali i zastrašena svetom oko sebe – rečeno je na tribini. – Najznačajniji faktor koji utiče na shvatanje nasilja u filmovima je faktor nagrade i kazne, odnosno da li je lik u filmu posle nasilnog čina nagrađen ili kažnjen, kao i da li je recimo nasilje nekog detektiva prikazano kao opravdano.
Slab odziv
Tribinu „Vaspitanje i mediji“ organizovalo je Pedagoško društvo Srbije u saradnji sa opštinom Zvezdara. Prema rečima Sonje Žarković, predsednice ovog udruženja, poziv za učešće na predavanju poslat je svim pedagozima beogradskih osnovnih i srednjih škola. Ipak, odziv onih koji mogu da utiču na unapređivanje vaspitno obrazovne prakse bio je više nego slab.
