ENПрема мерењима Агенције за телекомуникације – Рател, на подручју Београда евидентирано је 33 радио и осам ТВ станица које емитују програм без дозволе и којима, ако се саме не повуку из етра, већ наредне седмице прети гашење. Ипак број пиратских емитера сваког дана се смањује. То потврђује и Александар Васић, заменик председника Републичке радиодифузне агенције и каже да од поменутог броја, програм више не емитују радио станице Бум-бум, Перпер, Сан, Бонтон и још неколико.
Наравно, најидеалније би било да се нелегалне станице добровољно повуку у року од осам дана од пријема решења о забрани, која су одавно послата. Како хаос у етру постоји већ годинама за његово сређивање, сматра Васић, и није од пресудне важности да ли ће се поменуте станице гасити дан, два раније или касније, а „РРА има право да процени кад ће то да ради”. С друге стране, не треба ни очекивати да ће одлуку о гашењу поздравити и емитери на које се односи, а који су годинама опстајали на „таласу” свеопштег нереда у етру. У знак неслагања са најављеним потезима, редакција радија на ромском језику „Кхрло е роменго” пре неки дан одржала је протест пред зградом РРА, сматрајући да треба да добију дозволу као локални медиј цивилног сектора.
Мада то изгледа као идеално решење, то неће бити могуће баш у свим срединама. Васић подсећа да је по важећим прописима Београд дефинисан као регион, односно да није предвиђена подела локалних фреквенција, јер је немогуће да „поставите предајник на Теразијама и да се програм прати само на Врачару”. То значи да у главном граду неће бити локалних емитера. С друге стране, станице цивилног сектора према Закону о радиодифузији могу бити само локалне. На такве дозволе заинтересовани могу да рачунају тек када се заврши конкурс за регионалне емитере (који је у току) и распише онај за расподелу локалних фреквенција.
Стратегија развоја радиодифузије у Србији до 2013. године је као станице цивилног сектора дефинисала оне „које задовољавају специфичне интересе појединих друштвених група и организација грађана”. У Србији би требало да буде око три стотине локалних емитера, а колико ће у том пакету бити станица цивилног сектора – није познато. Васић каже да ће тек по расписаном конкурсу РРА моћи да се сагледа колико је интересовање за овакве станице. Искустава те врсте нема, а претпоставља се да би интересенти могли да буду националне мањине и верске заједнице.
– То су у основи непрофитне станице и атрактивно је што рецимо неће плаћати накнаде за дозволе, али с друге стране такве станице немају право на рекламе – наводи заменик председника Савета РРА једну од специфичности ове врсте емитера.М. Петрић
