ENNa protestu su pročitana pisma upućena predsedniku Srbije, svim strankama koje učestvuju na izborima i premijeru, u kojima se zahteva da prime delegaciju stanica u protestu.
Delegacija bi predočila navode prema kojima je je RRA prilikom podele frekvencija u Beogradu prekršila Ustav Srbije i više zakona – o radiodifuziji, telekomunikacijama, o planiranju i izgradnji, kao i o opštem upravnom postupku.
Protestu su prisustvovali Dragoljub Acković, vlasnik radija Khrlo e Romengo i čelnik romskog udruženja, a obratili su se, između ostalog, i Miodrag Popov, bivši urednik ugašene BK TV, kao i Blagica Kostić, kandidat za poslanika PSS. Popov je podsetio da je on jedini novinar koga je RRA „tužila“, dodavši da će nastaviti da ponavlja da „u njoj sede lopovi i kriminalci“, a Kostićeva je navela da su u RRA „falsifikovali“ dokumentaciju prilikom konkursa za frekvencije.
Na skupu su dominirali transparenti protiv gašenja romskog radija Khrlo e Romengo, među kojima i „Srbija hoće da uništi braću Rome“. Okupljenima je nekoliko pesama otpevala folk pevačica Vera Matović.
Republička radiodifuzna agencija uputila je 8. decembra poslednji poziv stanicama koje nisu dobile dozvole na regionalnom konkursu za emitovanje u Beogradu, da isključe predajnike, inače će to biti urađeno prinudno, a njihovi vlasnici kažnjeni novčano.
„Nigde u Evropi, te ni u Srbiji, ne postoji pravo na radio-pirateriju, a red podrazumeva pribavljanje dozvole za emitovanje programa prema zakonom propisanoj proceduri“, saopštila je juče RRA povodom protesta radio stanica bez dozvole. U saopštenju se navodi da se nadležne službe RRA i RATEL „neće libiti“ da u borbi protiv piraterije upotrebe sva zakonska sredstava uključujući i pečaćenje piratskih postrojenja. „Većina stanica koje organizuju simulirane proteste nikada nisu ni smele da počnu emitovanje programa jer je Zakon još 2002. praktično proglasio moratorijum na pokretanje novih radio i TV stanica. Dobar deo njih program je počeo da emituje posle tog roka, dakle suprotno Zakonu i bez dozvole“, navodi RRA. Dodaje se da niko ne sme svoju privatnu borbu za lični interes da koristi u političke svrhe i da rad tih stanica nije zabranjen iz političkih, već iz pravnih razloga.
„Zbog toga će svi odgovorni u ovim organizacijama, uz neprijatnosti koje sa sobom nosi prinudno gašenje piratskih stanica, morati da se suoče sa šest do osam prekršajnih prijava, kako zbog prekršaja, prema Zakonu o radiodifuziji, tako i zbog kršenja Zakona o telekomunikacijama“, dodaje RRA. J. Lukač
