ENPoplava senzacionalizma, „otkrića” čiju istinitost garantuju anonimni, a često i nepostojeći, izvori, fotomontaže koje navode na pogrešne zaključke, nedopustivo čeprkanje po privatnosti pojedinaca, jezik začinjen uvredama i psovkama – česti su u delu domaćih glasila. Tabloidi koji najčešće praktikuju ovakav recept za podizanje tiraža neće promeniti navike preko noći, ali uvođenju reda u haotičnu medijsku sferu mogao bi da doprinose i novi Kodeks novinara Srbije. Listu etičkih normi i pravila kojih bi mediji morali da se pridržavaju u radu zajednički su sačinili Nezavisno udruženje novinara Srbije i Udruženje novinara Srbije i važi za sve novinare u Srbiji.
Istinitost izveštavanja, provera onog što se objavljuje, oslonac na poznate i pouzdane izvore, odsustvo pritisaka ma koje vrste, korišćenje časnih sredstava u pribavljanju informacija, poštovanje privatnosti i dostojanstva sagovornika, pretpostavke nevinosti, zaštita maloletnika i slične preporuke deo su normi koje novinari moraju da imaju na umu. Međutim, kodeks nije namenjen samo profesionalcima.
Veljko Samolov, generalni sekretar NUNS-a, kaže da kodeks ima dvostruku funkciju, jer sem što reguliše ponašanje novinara, značajan je i za edukaciju čitalaca, gledalaca i slušalaca, odnosno omogućava i „da publika vidi šta novinari mogu, a šta ne smeju”.
To je ujedno i razlog što će se u najskorije vreme tekst kodeksa štampati u dnevnim novinama kako bi se i najšira javnost upoznala sa etičkim normama.
Usvajanjem etičkih pravila posao se ne završava. Dok je još tekla rasprava o sadržini kodeksa predstavnici oba udruženja saglasili su se o potrebi formiranja saveta za medije kao stalnog autonomnog regulatornog tela koje bi se staralo da li se proklamovane norme sprovode. U zemljama s dužom demokratskom tradicijom takva tela odavno postoje, pa će tokom februara i marta i naša novinarska udruženja da se pozabave istim pitanjem. Na tom poslu, kaže Samolov, angažovalo se i Ministarstvo kulture i medija, što je razumljivo, jer medijski haos nikome ne ide naruku. Tek predstoje dogovori o broju članova medijskog saveta, kako će se birati, kakve će sankcije izricati. Po jednima, to regulatorno telo trebalo bi da čine samo profesionalci, dakle ugledni novinari, a, po drugima, mora se naći mesta i za vlasnike medija, ali i za predstavnike javnosti.
Sem što će pratiti kako se sprovodi Etički kodeks, NUNS je rešio da otkloni još neke nedoumice koje sada postoje u medijskoj sferi Srbije. Mada u prvi mah izgleda neverovatno, Samolov kaže da se ne zna ni tačan broj novinara u Srbiji. Procenjuje se da ih je oko osam hiljada. Nije to jedina nepoznanica, pa je NUNS odlučio da u narednoj godini (čim obezbedi sredstva) započne istraživanje koje bi trebalo da pruži kompletnu sliku o medijskoj sferi. To istraživanje bi, pored ostalog, trebalo da utvrdi i koliko glasila postoji na domaćim prostorima. Sada takvog podatka nema, jer kod nas ne postoji medijski registar. Tvorci sada važećeg zakona o javnom informisanju objašnjavali su da ih takvo evidentiranje medija podseća na prethodni miloševićevski period, pa ga nisu ni predvideli kao zakonsku obavezu.
M. Petrić
