EN– To je priča o kartelu koji se bogati, učvršćuje sebe i upropašćava državu i sve nas; počela je da se piše „olovnih devedesetih“, sa početkom ratova i prati grupu ljudi koja ima svoje privatne države u Slavoniji i Zapadnoj Bosni. Smatrali su da su iznad države, iznad nacije, iznad svega. Za takve ljude ubistvo premijera koji se usudio da dirne u njihove privilegije je najnormalnija stvar – istakao je Švarm.
Veran Matić, direktor i glavni i odgovorni urednik RTV B2, rekao je da autor knjigom daje najjasniju sliku onoga što se dogodilo.
– Ovo je profesionalni podvig. Kao što smo posle petog oktobra imali nedostatak radikalne rešenosti da se suočimo sa bliskom prošlošću i ratnim zločinima, ako ne razjasnimo podlogu ubistva Zorana Đinđića i sve okolnosti napravićemo još dodatni problem. A to već vidimo u obnovi retorike, „patriotskih priča“ i mitološke svesti – konstatovao je Matić.
Milan Mišić, glavni i odgovorni urednik Politike, ocenio je da je najveća vrednost Vasićeve knjige način na koji je autor „razbio oreol koji je sebi pokušala da pribavi i, delimično, uz pomoć nekih medija, uspela, grupa ljudi pozivajući se na tobožnji patriotizam, uz nesvakidašnju vezu političara i bezbednosnih struktura“. Vasa Pavković, urednik u „Narodnoj knjizi“ istakao je da je knjiga napisana „odgovorno, savesno, hrabro i srčano“, u prepoznatljivom „beogradskom stilu“, te da predstavlja „uživanje za čitaoca“, iako bi autor svakako više voleo da nije imao povod da je napiše.
– Ono što je iniciralo moj jednogodišnji rad na ovoj knjizi je okolnost da je ogroman broj pravosudnih, kriminalističkih i medijskih činjenica bio rasut i niko se nije trudio da ga sistematizuje. Prošao sam nekoliko hiljada dokumenata, razgovarao sa 40 do 50 ljudi koji su imali neposredna saznanja ili su svedoci. Jedan od zaključaka koji je mene lično umirio jeste da je četrdesetak prvooptuženih zaverenika imalo motiva, sredstava, novca, ludila, arogancije da ubije Zorana Đinđića. Moram da kažem ono što je nepopularno u zemlji u kojoj se endemska umna bolest zove teorija zavere, da ni ja ni moji sagovornici nismo naišli ni na jednu indiciju da je bilo spoljnog naručioca, finansijera ili organizatora – rekao je Miloš Vasić.
U drugom izdanju, naglasio je Vasić, biće ispravljena krupna, nenamerna greška, zbog koje se izvinio Vojislavu Koštunici i čitaocima. Nije, naime, tačna tvrdnja koja se pojavljuje na dva mesta u knjizi, da je Koštunica potpisao papir kojim lideri DOS izražavaju slaganje sa isporučenjem Slobodana Miloševića Haškom tribunalu.
