ENИако су запослени у домаћим медијима веома заинтересовани да потпишу колективни уговор са пословацима, велико је питање да ли и послодавци деле такво мишљење. Судећи по ономе што су изнели учесници округлог стола о „Колективном преговарању”, који је организовало Независно удружење новинара Србије, рекло би се да на том путу међусобног регулисања односа постоји доста препрека.
Иако поједине медијске куће имају такве уговоре, у питању су ипак спорадични случајеви јер гранског колективног уговора нема. Мада је Закон о раду заснован на идеји колективног преговарања по речима Владимира Гарић, помоћника министра за рад, колективно преговарање није изричита обавеза већ могућност, практично у зачетку. По његовој оцени у новинарској професији стекли су се предуслови да се односи уреде колективним преговарањем, мада су присутне и појаве да нека удружења послодаваца нису репрезентативна али и да постоје синдикати којима је примарно бављење полуткама. За успех пресудно је време и стална едукација. Опредељење владе је каже Гарић колективно преговарање и социјални дијалог.
Међутим Драган Милановић, попредседник Гранског синдиката медија „Независност” то је довео у сумњу подсећајући да док је РТС био државно предузеће а влада учесник у преговарању, у тој кући није било могуће потписати колективни уговор а то је остварено тек када су постали јавни сервис. У потписивању колективног уговора за новинаре доста се лута заправо јер не постоји репрезенативна организација послодаваца у медијима као и да би министарство за рад требало више да ради на стварању амбијента за преговарање . То је потврдила и Драгана Чабаркапа председник Синдиката новинара Србије који је одавно припремио предлог гранског уговора али да се ствар доведе до краја недостаје партнер, односно репрезентативно удружење послодаваца. Зоран Папић, извршни директор Асоцијације медија која окупља послодавце 13 новинских кућа приметио је да су они једини прихватили разговоре са синдикатом али ствар је стала на утврђивању њихове репрезентативности.
Не само новинари већ ни запослени у другим областима као што је металски комплекс или енергетика немају гранске колективне уговоре приметио је Зоран Ристић из Гранског синдиката медија „Независност”. Лањско истраживање овог синдиката показало је да је само 41 одсто укупно запослених у Србији учлањено у неки сидндикат али и да 87 одсто запослених код приватника није синдикално организовано. Ристић међутим очекује да овогодишње истраживање покаже да је стопа синдикалног организовања у паду. Како од броја чланова зависи и репрезентативност синдиката то се може десити да се неки синдикат нађе у ситуацији да не може да потпише колективни уговор. У таквим случајевима послодавци могу да склапају уговоре о раду на штету запослених.
М.П.
Иако су запослени у домаћим медијима веома заинтересовани да потпишу колективни уговор са пословацима, велико је питање да ли и послодавци деле такво мишљење. Судећи по ономе што су изнели учесници округлог стола о „Колективном преговарању”, који је организовало Независно удружење новинара Србије, рекло би се да на том путу међусобног регулисања односа постоји доста препрека.
Иако поједине медијске куће имају такве уговоре, у питању су ипак спорадични случајеви јер гранског колективног уговора нема. Мада је Закон о раду заснован на идеји колективног преговарања по речима Владимира Гарић, помоћника министра за рад, колективно преговарање није изричита обавеза већ могућност, практично у зачетку. По његовој оцени у новинарској професији стекли су се предуслови да се односи уреде колективним преговарањем, мада су присутне и појаве да нека удружења послодаваца нису репрезентативна али и да постоје синдикати којима је примарно бављење полуткама. За успех пресудно је време и стална едукација. Опредељење владе је каже Гарић колективно преговарање и социјални дијалог.
Међутим Драган Милановић, попредседник Гранског синдиката медија „Независност” то је довео у сумњу подсећајући да док је РТС био државно предузеће а влада учесник у преговарању, у тој кући није било могуће потписати колективни уговор а то је остварено тек када су постали јавни сервис. У потписивању колективног уговора за новинаре доста се лута заправо јер не постоји репрезенативна организација послодаваца у медијима као и да би министарство за рад требало више да ради на стварању амбијента за преговарање . То је потврдила и Драгана Чабаркапа председник Синдиката новинара Србије који је одавно припремио предлог гранског уговора али да се ствар доведе до краја недостаје партнер, односно репрезентативно удружење послодаваца. Зоран Папић, извршни директор Асоцијације медија која окупља послодавце 13 новинских кућа приметио је да су они једини прихватили разговоре са синдикатом али ствар је стала на утврђивању њихове репрезентативности.
Не само новинари већ ни запослени у другим областима као што је металски комплекс или енергетика немају гранске колективне уговоре приметио је Зоран Ристић из Гранског синдиката медија „Независност”. Лањско истраживање овог синдиката показало је да је само 41 одсто укупно запослених у Србији учлањено у неки сидндикат али и да 87 одсто запослених код приватника није синдикално организовано. Ристић међутим очекује да овогодишње истраживање покаже да је стопа синдикалног организовања у паду. Како од броја чланова зависи и репрезентативност синдиката то се може десити да се неки синдикат нађе у ситуацији да не може да потпише колективни уговор. У таквим случајевима послодавци могу да склапају уговоре о раду на штету запослених.
М.П.
