ENRok za opstanak lokalnih medija u državnoj svojini, tačnije onih koji su se finansirali iz budžeta države ili lokalnih samouprava istekao je koncem prošle godine. Prvobitno je bilo predviđeno da se ova glasila privatizuju do 23. aprila 2005. godine, ali datum je više puta pomeran uglavnom zbog namere da se privatizacija što bolje pripremi. Da li je to urađeno i koliko je lokalnih medija počelo proces privatizacije?
– Pošto se od 2004. godine ne vodi registar štampanih medija ni mi ne možemo da dođemo do takvih podataka – kaže Dejan Stojanović, savetnik u sektoru za medije Ministarstva kulture, koje vrši nadzor nad primenom zakona. Problem sa podacima koji nedostaju imali su, kaže, i u drugim prilikama, recimo kada je trebalo utvrditi tačan broj štampanih medija u Srbiji, jer glasila nisu obavezna da se evidentiraju. Ministarstvo je u decembru uputilo pisma lokalnim samoupravama tražeći da ih obaveste o situaciji u vezi sa tamošnjim glasilima, kao i šta nameravaju da urade na informisanju građana na lokalnom nivou. Odgovore dobijaju sporo, ali dok ne stignu izveštaji iz svih opština teško je davati bilo kakve procene – kaže Stojanović.
Prema podacima Agencije za privatizaciju, vlasnike je do sada promenilo 12 preduzeća iz oblasti informisanja, a prošle godine među poslednjima prodate su „Subotičke novine” iz Subotice i „Narodne novine” iz Niša. Koncem godine objavljeni su javni pozivi za prodaju „Slobodne reči” iz Vranja i „Naše reči” iz Leskovca. Program privatizacije pripremljen je za 27 preduzeća iz ove oblasti, dok je kod 13 preduzeća u toku postupak verifikacije programa. Međutim, brojke ne pokazuju pravo stanje. U Nezavisnom udruženju novinara Srbije kažu da sa terena stižu prilično uznemirujuće vesti na temu privatizacije.
– NUNS će početkom februara informisati javnost šta se dešava sa privatizacijom na lokalnom nivou i sada prikupljamo podatke. Iako nemamo kompletnu informaciju, reklo bi se kao da je sve zastalo kad su raspisani izbori i situacija je, sudeći po glasovima sa terena, vrlo šarolika i haotična – kaže Veljko Samolov, generalni sekretar NUNS-a.
On navodi primere lista „Glas” iz Vrbasa, koji dva meseca nije izlazio, a kad se pojavio sa istim nazivom i logom osvanuo je sa potpuno promenjenom uređivačkom koncepcijom. U„ Subotičkim novinama”, jednom od najstarijih lokalnih glasila u Srbiji, novi vlasnik, prema saznanjima novinarskih udruženja, ostavlja novinare bez plate tri meseca, ljudi odlaze, a to se nezvanično tumači i kao način da se promeni redakcijski sastav. U Zrenjaninu, istoimeni list ostao je na opštinskim jaslama, dakle još nije privatizovan a pri kraju prošle godine uvedena je privremena opštinska uprava koja je promenila uredništvo lista. NUNS i Nezavisno društvo novinara Vojvodine protestovali su zbog pritisaka na novinare tog lista, a kao vrhunac bahatosti naveli su što se, recimo, objavljuju hvalospevi Željku Ražnatoviću Arkanu koji se slavi kao junak i rodoljub.
Opštinska uprava, međutim, negira bilo kakve pritiske, smatra da je reč o zlonamernim manipulacijama i da je upravo ovim kadrovskim izmenama list prestao da bude partijski bilten i da se tek sad slobodno piše o svemu.
Dugo najavljivana privatizacija nije okončana ni u „Svetlosti” iz Kragujevca, iako je list, za razliku od drugih, vlasnik oko 400 kvadratnih metara prostora.
M. Petrić
