ENКада Повереник за информације од јавног значаја у марту поднесе парламенту годишњи извештај, сем података о броју оних који су се лане обратили овој служби, донетим решењима и сличним показатељима, навешће и случајеве органа који су тражену информацију ускратили, чак и после интервенције повереника. Иако је право грађана на слободан приступ информацијама од јавног значаја гарантовано и законом и Уставом, неки органи и службе то и превиде. Подаци нису комплетирани и процењује се да налог повереника није испоштован у 30 до 40 случајева.
– Драстичан пример који ћу апострофирати у извештају свакако је и Безбедносно информативна агенција –БИА. Они потпуно игноришу– не повереника, већ Закон и стављају се у позицију да то њих не интересује. Дакле, они не комуницирају са грађанима ни новинарима. После случаја са прислушкивањем и када нису прошли на Врховном суду, престали су сваку комуникацију и са мном.– каже Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја.
Наиме, невладина организација Иницијатива младих за људска права од БИА затражила је својевремено податак о броју прислушкиваних лица у току 2005. Са те адресе међутим обавештавају да информацију не могу да пруже јер такви подаци имају третман тајне. Позвали су се управо на Закон о слободном приступу информацијама (члан 9, став 5) који наводи да државни орган може да ускрати податке који су означени као државна, службена, пословна или нека друга тајна и чијим би одавањем могле да наступе тешке правне или друге последице по интересе заштићене законом. У конкретном случају повереник је био мишљења да сам број прислушкиваних не би требало да буде тајна, као и да његовим саопштавањем не могу да наступе ни тешке ни штетне последице и донео решење да БИА достави одговор тражиоцу. Иако су оваква решења обавезујућа, Агенција се оглушила а против решења повереника поднела тужбу Врховном суду Србије. Иако је суд тужбу одбацио, то није преиначило наум службе да ову информацију ускрати. Сем броја прислушкиваних, изостали су за јавност и други интересантни одговори, рецимо око набавке возова из Шведске, тендера за мост код Бешке и други.
Шабић подсећа да је о овим али и другим случајевима у којима је прекршен закон обавештавао и јавност и Министарство културе које обавља надзор над применом тог закона. Према његовим сазнањима, од више хиљада прекршаја ни један поступак није покренут. Сматра да је којим случајем троје, четворо функционера кажњено или да је Влада принудно извршила неколико одлука, у примени закона проблема не би било. Ипак и досадашњи учинак оцењује као „фантастичан успех” посебно у ситуацији када могући прекршиоци знају да неће бити кажњени а Влада не повлачи конкетне мере да обезбеди извршење повереникових решења.
До краја јануара државни органи били су у обавези да поверенику поднесу годишњи извештај о броју захтева за присуп информацијама, одбијенима и другим пословима у примени закона о слободном приступу . Реч је о неколико стотина таквих извештаја који стижу од парламента, председника Републике, Владе, Уставног и Врховног суда, Републичког тужиоца, министарстава, судова и јавних предузећа. До сада приспело је више извештаја него лане али могуће је да се појави још неки. Прошле године највише државне адресе испуниле су ову своју обавезу а једино министарство које се оглушило било је оно за капиталне инвестиције. Најревноснији су у Војводини где је испуњеност ове обавезе 100 одсто.
М.Петрић
