ENAko je suditi prema unisonoj (pro)ceni direktora i urednika Radio televizije Kragujevac (RTK), TV Niša, Radio Subotice i TV Novi Pazar – elektronskih medija čiji su osnivači lokalne samouprave – od predstojeće privatizacije tih i ostalih medijskih kuća tog tipa ne treba očekivati ništa dobro. Naprotiv, promena vlasničke strukture lokalnih elektronskih medija, prema važećim zakonskim odredbama, najozbiljnije preti da se, upozoreno je, umesto proklamovanih i željenih ciljeva (efikasnije poslovanje, optimalizacija boja zaposlenih i bolje informisanje građana), izrodi u suštu suprotnost i brojne lokalne zajednice u unutrašnjosti Srbije ostavi bez pravovremenog i objektivnog informisanja o aktuelnim političkim, privrednim, komunalnim i drugim zbivanjima u tim zajednicama. Predstavnici Radio Subotice i TV Novi Pazar pri tom su naglasili da bi ovakvi efekti privatizacije lokalnih elektronskih medija posebno loše posledice ostavili u multietničkim zajednicama, odnosno u Vojvodini i Sandžaku.
Strahovanja da će privatizacija tih lokalnih medija uništiti sistem javnog informisanja u Srbiji i time žitelje lokalnih zajednica u svim delovima Srbije izvan Beograda uvesti u novu vrstu medijskog mraka, zasnovana su na saznanjima o efektima dosadašnje privatizacije društvenih firmi u njihovim sredinama. Medijski poslenici strahuju od privatizacije i zbog važećih zakonskih odredaba koje ne prave nikakvu razliku između promene vlasničke strukture u medijskim kućama i ustanovama kulture, s jedne, i društvenih firmi za proizvodnju konzervi, na primer, s druge strane. Ne kriju ni bojazan da bi u i njihove firme kroz postupak privatizacije mogao da uđe „prljav novac“.
– Privatizacija gradskih i opštinskih medija nije nikakav garant da će te medijske kuće, posle promene vlasničke strukture, biti profesionalnije i objektivnije. Verovatnije je da će biti obrnuto. Zbog čega? Zato što u srpskoj privatizaciji ima mnogo prljavog novca, a takav novac u medijima vodi u prljavu uređivačku politiku. Novac, u stvari, neretko postaje glavni urednik u privatizovanim medijima, smatra, primerice, direktor TV Niš Slaviša Popović. Pomoćnica direktora RTK Jovanka Marović, pak, tvrdi da se podrška lokalnih samouprava elektronskim medijima u njihovim sredinama u javnosti i neosnovano tumači kao prevashodna želja lokalnih samouprava da kontrolišu medije. – Naša iskustva u Kragujevcu nisu takva, a ako želimo da imamo informativni, obrazovni i dokumentarni program koji zadovoljava potrebe sredine u kojoj delujemo, onda moramo da imamo i podršku lokalne samouprave – ističe Marović.
Suočeni s dilemom – privatizacija prema važećim zakonskim normama koja je, i inače, jedna od (naj)slabijih karika srpske tranzicije, ili transformacije u regionalne javne servise, čelnici medija u regionalnim centrima kakvi su Niš i Kragujevac i multietničkih lokalnih zajednica, poput Subotice i Novog Pazara, zalažu se za ovo drugo. Zbog toga su i najavili pokretanje zvanične inicijative za izmene i dopune Zakona o privatizaciji medija kojima bi bilo omogućeno transformisanje dela lokalnih elektronskih medija u regionalne javne servise. U prilog ovoj inicijativi navode da postojeći Nacionalni javni servis (RTS) ne može da zadovolji potrebe građana u unutrašnjosti Srbije vezane za informisanje o aktuelnostima u lokalnim zajednicama.
U velikoj neizvesnosti od predstojeće promene vlasničke strukture su i zaposleni u lokalnim štampanim medijima. Aukcijska prodaja kragujevačke Svetlosti (i još tri lokalna lista u unutrašnjosti Srbije) zakazana je za kraj marta, a u kragujevačkom nedeljniku tvrde da će ove novine potencijalnim kupcima, ukoliko ih ima, biti ponuđene po bagatelno niskoj početnoj ceni, te da su, u međuvremenu, dodatno pogoršani i ostali privatizacioni „uslovi“.
– Početna cena 70 odsto kapitala naše firme procenjena je na oko dva miliona dinara, ili 25.000 evra, što je bagatela. Uz to, iz Agencije za privatizaciju nedavno su nas obavestili i da se gotovo drastično menjaju obaveze vlasnika kako prema medijskoj kući koju je kupio, tako i prema zaposlenima u njoj. Tako više ne važi obaveza novog vlasnika da delatnost medijske firme ne sme da menja u roku od pet godina od momenta kupovine. Sada je taj rok za menjanje delatnosti skraćen na dve godine, a može da bude i kraći ukoliko se novac za kupovinu medija odmah položi na račun Agencije. Ovo, naravno, znači da novi gazda može da ugasi firmu za nekoliko meseci. Promenjen je, odnosno skraćen, i rok u kojem novi gazda ne sme da otpušta zaposlene u medijskoj kući. Dosad to nije mogao da učini u roku od dve godine, a sada zaposlene može da otpusti godinu dana po kupovini firme. Promenjen je i stav o tzv. „kvalifikovanom“, odnosno kupcu iz branše, pa medije sada može da kupuje ko god hoće – kaže za Danas glavni i odgovorni urednik Svetlosti Miroslav Jovanović.
Zoran Radovanović
