ENBeograd-Rasvetljavanje ubistva novinara Slavka Ćuruvije, koje je još krajem prošlog leta pompezno najavio specijalni tužilac za organizovani kriminal Slobodan Radovanović, još uvek nije na vidiku! Kurir saznaje da istražni sudija Specijalnog suda za organizovani kriminal još nije saslušao sve od predloženih 150 svedoka, a zasad je neizvesno i da li će prihvatiti predlog specijalnog tužioca da se tokom istrage obave rekonstrukcija zločina, kao i prostorna i vremenska analiza.
Da li će najava specijalnog tužioca imati neslavan epilog kao i nekadašnja najava Dušana Mihajlovića, koji se u vreme dok je bio prvi čovek srpske policije hvalio da je slučaj Ćuruvija skoro rešen, nije poznato, ali je činjenica da imena ubica srpskog novinara još uvek nisu zvanično objavljena.
Tokom osmogodišnje istrage otkriveno je da je vlasnika listova Dnevni telegraf i Evropljanin sedam dana pre ubistva pratilo 27 radnika beogradskog centra Državne bezbednosti. Bezbednjaci, koji su pratili Ćuruviju u tri smene i o tome slali izveštaje svojim šefovima, povučeni su sa zadatka pet minuta pre nego što je Ćuruvija likvidiran u haustoru zgrade u ulici Lole Ribara. Imena funkcionera tajne policije koji su povukli ljude pet minuta pre finala akcije „Ćuran“, još nisu poznata.
Slavko Ćuruvija likvidiran je u vreme NATO bombardovanja, na Uskrs, 11. aprila 1999. po podne, a operativci su dobili naređenje da „pređu na druge mere“ samo nekoliko minuta ranije. Iako je tokom istrage, prema saznanjima Kurira, saslušano nekoliko operativaca koji su bili uključeni u akciju Ćuruvijinog praćenja, imena šefova koji su ih povukli „s položaja“ nisu makla dalje od spekulacije da su na spisku sumnjivih tadašnji šef RDB Radomir Marković, šef beogradskog centra DB Milan Radonjić, kao i operativci Milan – Miki Kurak i Ratko Romić.
Inače, prema informacijama iz istrage, samo bi dvojica radnika beogradskog DB mogla da identifikuju likvidatore jer su bili blizu mesta Ćuruvijinog ubistva. Jedan od njih je ostao na položaju jer navodno nije čuo ovo naređenje, pa je i posle komande o povlačenju ostao u blizini Ćuruvijinog stana.
Tako je, navodno, u retrovizoru automobila video Ćuruviju kada je s ulice skrenuo ka svojoj zgradi, ali i dvojicu muškaraca koji su utrčali za njim u haustor. Spekuliše se da je ovaj radnik jedini svedok iz Službe kome su poznata i imena ljudi iz DB koje je video u blizini neposredno pre ubistva Ćuruvije. Ukoliko je to tačno, nejasno je zbog čega ti ljudi još nisu uhapšeni, osim ako, kako se sumnja, i oni nisu u međuvremenu likvidirani?!
Osim Milana Radonjića, koji je na mesto načelnika beogradskog centra postavljen uoči Ćuruvijinog ubistva, u akciju je bio uključen i njegov zamenik Stevan Nikčević. Radonjić se čak tokom saslušanja branio tvrdnjom da je on u to vreme bio nov i da je, za razliku od njega, Nikčević bio u toku svih operativnih poslova koje je Služba tada obavljala, pa i praćenja Ćuruvije. Nikčević se danas nalazi na čelu „Jugoimport SDPR“, državne firme koja radi sa vojskom.
(E.K)
