ENOvo je bila prva etapa projekta „Značaj medijskih studija za međuregionalnu saradnju“ koji podržava Evropska unija. Po rečima Dejana Pralice, asistenta na Odseku za medijske studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, evaluacija ovog zajedničkog treninga najavljena je za 11. maj, kad će se održati velika konferencija na Univerzitetu u Segedinu kojoj će prisustvovati više studenata, kao i rukovodstvo novosadskog Filozofskog fakulteta.
– Prve nedelje studenti su pre podne slušali predavanja, a popodne su, zajedno s mađarskim studentima pete godine žurnalistike, odnosno master- studija, imali praktičnu obuku u radio-stanici i televizijskom studiju koji postoje pri Univerzitetu u Segedinu. Druge nedelje imali su isključivo praksu – kaže Pralica. – Kruna zajedničkog rada naših i mađarskih studenata jesu jedna dvosatna radijska i jedna 35-minutna TV emisija, koje su bile dvojezične.
Šestoro novosadskih studenata prošlo je obuku u televizijskom studiju, a petoro na radiju. Kako kaže Pralica, oni su se u Segedinu odlično pokazali i premašili su očekivanja i svojih i mađarskih profesora. U Segedinu su posetili i gradski radio i televiziju, kao i komercijalnu, najslušaniju radio-stanicu u gradu.
– Prva nedelja bila je malo naporna, ali druga je već bila lakša – kaže Vanja Đurić, koja je učestvovala u grupi koja se bavila televizijom. – Radili smo zajedno s mađarskim studentima i pravili smo kratke priloge za njihovu emisiju „Semestar“, koja se, inače, emituje već godinama i na gradskoj i na državnoj televiziji.
– Pošto su prilozi bili dvojezični, gledali smo da teme zanimaju i Srbe i Mađare. Prilozi su bili o srpskoj pravoslavnoj crkvi u Segedinu, katedri za srpski u Segedinu, o grupi „Pešodrom“ koja se bavi muzikom s prostora Balkana i o dvojici momaka koji su odavde već odavno otišli u Mađarsku, ali još nisu uspeli da dobiju državljanstvo – objašnjava Dragana Marić. – Imali smo malo problema u komunikaciji s kolegama iz Mađarske, jer oni, uglavnom, govore nemački, a mi engleski, ali posle smo se navikli. Dopao nam se grad, lepo smo se družili, a i hrana je bila sjajna. Bili smo smešteni u internatu.
– Što se tiče TV novinarstva, nas ovde uče da budemo pravi novinari, da tražimo vest, srž, smisao. Oni mnogo više gledaju sliku, montažu, muziku. NJihove studije tehnički su bolje opremljene, pa smo imali priliku da i sami snimamo i kombinujemo to s muzikom. Simulirali smo i jednu emisiju uživo – priča Jelena Vukmanović.
– S druge strane, naučili smo ponešto i o životu u Evropskoj uniji, pa smo videli da ni tamo nije sve tako sjajno, a da ni mi nemamo baš toliko mana koliko mislimo. Obuci studenata u oblasti radijskog novinarstva prisustvovao je Dejan Pralica. Po njegovim rečima, novosadski Odsek za medijske studije ima mnogo bolju opremu, ali u Segedinu studenti novinarstva imaju svoju frekvenciju, odnosno Radio „Mi“. On emituje program 24 sata i čuju se u prečniku od kilometar od Univerziteta. Od 18 do 22 sata, studenti emituju svoje priloge.
Bojana Janjusevic
U emisiji koju su zajednički pripremili naši i segedinski studenti emitovani su prilozi o Sajmu zapošljavanja u Segedinu, o pedesetak mađarskih studenata na katedri za slavistiku, kao i razgovor s prof. dr Janošem Banjaijem o saradnji ova dva odseka za novinarstvo. Na kraju je emitovan i okrugli sto, na kojem je bilo reči o tome kako žive mladi ovde i u Mađarskoj.
Studenti učesnici ove razmene prezadovoljni su boravkom u Segedinu i nadaju se da će imati priliku da tamošnjim kolegama uzvrate gostoprimstvo. S obzirom na to koliko lepih i korisnih mogućnosti pruža regionalna razmena, bilo bi zaista šteta da se ova saradnja ne nastavi.
