ENU jadnoj ulozi, koja se, dugo i uporno nudi srpskom novinarstvu, prirodno je što smo očekivali da će neko, i odnekud, zameriti Glasu javnosti što se, eto, u nevreme, usuđuje da objavi tekst, koji je uznemirio tri gospođe koje se predano bave prevaspitavanjem svojih neistomišljenika. No krenimo redom.
Prvo je neko sa B92 u telefonskom razgovoru sa glavnim urednikom Glasa javnosti Slavicom Jovović postavio pitanje da li gospođa Jovović zna da bi, zbog teksta gospodina Ivaniševića, mogla krivično odgovarati. Zašto krivično. Onako. Po zakonu koji ne postoji, ali, koji bi mogao biti izglasan i koji bi se, unazad, mogao primeniti na gospođu Jovović. I odgovor na pomenuto pitanje je premontiran u potpuno drugi kontekst. A onda su na scenu stupile tri dame.
Prva se oglasila gospođa Nadežda Gaće, koja je onako ovlaš, i nemarno, utvrdila da se Glas javnosti usudio da raspravlja o srebreničkim činjenicama, a o tome se ne raspravlja. Bili smo zbunjeni. Kako da utvrdimo da li je činjenica zaista činjenica, ako o tome ne raspravljamo? Gospođa Gaće nije naivna, pozvala se na presudu Međunarodnog suda pravde, koji je, napravio nužan ustupak Haškom tribunalu, tačnije tužilaštvu i gospođi Karli del Ponte, presudivši da se u Srebrenici dogodio lokalni genocid, koji je Srbija, možda, mogla sprečiti. Ugledni profesori međunarodnog prava veruju da je lokalni genocid teško, gotovo nemoguće, prihvatiti kao činjenicu u koju se ne sme sumnjati. I Skupština Srbije će o tome raspravljati, ne bi li došla do kakve-takve deklaracije.
(Poslanička grupa gospodina Nenada Čanka podnela je svoj predlog Deklaracije, koji bi se mogao dopasti pobornicima katarze. O tome je Glas javnosti informisao svoje čitaoce, ali u sutrašnjem broju će objaviti kompletan tekst te Deklaracije.)
Javila se i gospođa Sonja Biserko, predsednica… (Podsećamo i na taj tekst.)
Zbunile su nas razlike u mišljenju tri dame koje se zalažu za katarzu. Gospođa Gaće bi, kad bi mogla, pokrenula sud i tužilaštvo protiv naših novina, gospođa Biserko nas optužuje za relativizaciju srebreničkog zločina-ili genocida, ako vam je to po volji, a gospođa Karla del Ponte stavlja nas na poslednje mesto u svojoj jadikovki protiv Evropske zajednice, koju optužuje za tiho reagovanje na presudu Međunarodnog suda pravde. Tiho reagovanje bi moglo da opiše reč relativizacija, zar ne? Glas javnosti je zbunjen. Ako se gospođe Gaće i Biserko ne pridruže gospođi Karli del Ponte u osudi državnika EZ, koji relativizuju presudu Međunarodnog suda pravde, zašto su se okomile na Glas javnosti?
Glas javnosti, kao slobodna novina, hteo nehteo mora da se bavi analizom činjenica i kad je to, kao što misle gospođe Gaće i Biserko, zabranjeno. I još – možemo samo da se zahvalimo gospođi Karli del Ponte koja je u relativizaciji srebreničkih događaja našla moćnije krivce od Glasa javnosti.
I kad bismo hteli da se prilagodimo mišljenju gospođa Gaće i Biserko ne bismo mogli da pronađemo razloge zašto bi to činili. Umesto toga, poštujući novinarski zanat i svoje čitaoce, koji su pozivima i pismima ovih dana zatrpali našu redakciju i sekretarice, Glas javnosti će u skladu sa njihovim zahtevima i molbama za one koji nisu došli do dodatka „Lična karta Srebrenice“, uz sutrašnje izdanje još jednom objaviti taj dokument.
Slobodno uredništvo
Glasa javnosti
