ENBeograd – Prerano je govoriti o pravnoj kvalifikaciji u slučaju Dejana Anastasijevića, novinara nedeljnika Vreme, kome su u noći između petka i subote nepoznata lica bacila bombu kašikaru na prozor stana gde je spavao sa suprugom i maloletnim detetom, kaže u razgovoru za Danas Miodrag Majić, predsednik Prvog opštinskog suda. On naglašava da nekada kvalifikacija krivičnog dela deluje očigledno, ali se nakon otkrivanja izvršilaca i završetka postupka drugačije ocenjuje i kvalifikuje.
– Ukoliko napad na Anastasijevića bude kvalifikovan kao pokušaj ubistva zakon predviđa obično ili teško ubistvo. Za obično ubistvo je zaprećena kazna od pet do 15 godina zatvora, a za teško najmanje deset godina zatvora. Kakva će biti kvalifikacija zavisi od tužioca. Mogućnost kvalifikacije teškog ubistva postoji ukoliko se pronađe da je osumnjičeni doveo umišljeno u opasnost još neka lica ili je to urađeno iz niskih pobuda. Kažnjavanje za pokušaj ubistva je identično kao i za dovršeno krivično delo, s tim što se kao izuzetak ostavlja sudu mogućnost ublažavanja sankcije. U konkretnom slučaju rano je o tome govoriti – ocenjuje Majić.
Na osnovu dosadašnje prakse, advokat Ivan Bajazit smatra da bi i u slučaju da ovo delo bude kvalifikovano kao pokušaj ubistva počinilac mogao biti osuđen na godinu ili godinu i po dana zatvora. On za naš list napominje da je raspon zakonski propisane kazne za pokušaj ubistva isti kao i za ubistvo. „S obzirom da u slučaju pokušaja nema posledice, odnosno, osoba nije ubijena, kazna je obično na nivou donje granice predviđenih kazni. U sudskoj praksi najčešće se osobe zbog pokušaja osuđuju na godinu, godinu i po dana – ukazuje Bajazit. Po zakonu, kazna za pokušaj ubistva se može ublažiti i ispod minimalno predviđene kazne“, dodaje naš sagovornik i napominje da sud ublažava kaznu, između ostalog, i u slučaju kada proceni da bi se zbog naročitih okolnosti i ublaženom kaznom mogla postići svrha kažnjavanja.
Gordana Čolić, predsednica Trećeg opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu ne želi da komentariše ovaj slučaj dok se ne otkrije napadač. Ona podseća da pored samog krivičnog dela postoje subjektivni elementi među kojima su motivi, namera i ličnost počinioca.Kako će tužilac kome bude dodeljen ovajpredmet okarakterisati ovo delo zavisi od saznanja u istrazi – navodi Čolićeva za naš list.
Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, smatra da kazna za ovakvo delo zavisi od ocene suda koja se temelji na osnovu svih okolnosti koje utiču da kazna bude veća ili manja.
– Na motivisanost potencijalnih počinioca krivičnih dela da krše zakon više deluje efikasno otkrivanje i dokazivanje tih dela od samih kazni. Postoji velika mogućnost da su biološki tragovi počinioca ostali na bombi kašikari koja je eksplodirala, a još veće šanse su da se takvi dokazi pronađu na neeksplodiranoj bombi. Primera radi, mogu da se pronađu DNK tragovi iz znoja koji je ostao na bombi – objašnjava Škulić. On napominje da se pronađeni tragovi upoređuju sa DNK potencijalnih osumnjičenih. Iako policija nema bazu DNK, taj postupak pomaže da se odbace sumnje protiv potencijalno sumnjivih.
J. Čolak – I. Pejčić
