ENProfesorka u Novosadskoj školi novinarstva Dubravka Valić-Nedeljković istakla je da je u Srbiji pravo na informisanje manjina na sopstvenom jeziku samo naizgled zadovoljeno, jer novine izlaze redovno, a RTV program se emituje na 14 jezika nacionalnih manjina. Ona je, međutim, naglasila da je to samo statisika a da situacija u realnosti nije dobra jer su redakcije na jezicima nacionalnih manjina stare, novinari nisu motivisani i edukovani za savremeno novinarstvo, publika je malobrojna, materijalna situacija loša a i njihova budućnost je zbog predstojeće privatizacije neizvesna.
Prema rezultatima istraživanja u 18 gradova Banata – sedam medija je ušlo u proces privatizacije, dva medija su ukinuta, dva privremeno ukinuta, u šest gradova nema novina, a u dva grada postoje privatni štampani mediji. Valić-Nedeljković je navela da loša privatizaciona politika predstavlja pritisak na medije i da postoji sumnja da će se mediji nakon privatizacije ugasiti.
Novinarka radija Novi Sad Marta Palić izjavila je da mađarska nacionalna manjina u Vojvodini ima jedan dnevni list – Mađar So, dva nedeljnika za odrasle i više izdanja za decu i omladinu, što statistički predstavlja lepu sliku, ali koja je samo „ostatak nekih ranijih vremena“. Ti listovi su u propadanju, a među glavnim problemima su njihovo finansiranje, distribucija listova, obnavljanje emisione tehnike, istakla je ona.
Vršilac dužnosti odgovornog urednika lista „Mađar so“ Peter Kokaj istakao je da glavne probleme tog lista predstavlja pitanje gde da se pozicionira – između ozbiljne štampe i tabloida, kako da nađe ravnotežu između različitih političkih opcija i ravnotežu između vesti iz Srbije i vesti iz Mađarske kao i pitanje konkurencije. On je naglasio da se postavlja veliko pitanje da li medije manjina treba uopšte privatizovati i ako treba, ko bi onda trebalo da bude njihov vlasnik.
Beta.
