ENTaj dokazni materijal može da služi policiji samo u pretkrivičnom postupku u kojem se sada nalazi i posluži kao indicija za otkrivanje nekih drugih dokaza. Advokati osoba koje eventualno budu osumnjičene i optužene za krivično delo s pravom mogu zahtevati da analiza bude izuzeta iz dokaznog materijala, jer se do dokaza, pogotovo onog koji se dobija veštačenjem DNK materijala, može doći samo ako postoji naredba ovlašćenog organa. To je mogla da bude ili policija, ili istražni sudija. Budući da je naredba izdata post festum, dakle tek pošto je analiza urađena, jasno je da tako nešto ne bi moglo da se koristi u glavnom postupku kao dokaz – kaže Goran Ilić, profesor krivičnog procesnog prava Pravnog fakulteta u Beogradu.
Komentarišući sled događaja koji se odnose na atentat na Dejana Anastasijevića, novinara Vremena, Ilić napominje da onaj ko je primenjivao svoja ovlašćenja očigledno nije vodio računa o tome da je za to neophodna sudska odluka ili pravni osnov.
Na pitanje s čim bi se eventualni rezultati analize mogli uporediti, Ilić odgovara da, prema njegovim saznanjima, policija već ima kompjuterski uređenu bazu otisaka.
– Imao sam prilike da vidim i to izuzetno dobro funkcioniše. Međutim, kada je reč o DNK uzorcima tek smo na početku formiranja baze podataka, tako da ovaj uzorak teško da može da se uporedi s već postojećim uzorcima. Stoga je pitanje može li se zahvaljujući DNK tragovima doći do izvršioca ovog dela. Ipak, postoji mogućnost da se uz pomoć nekih drugih indicija dođe do osumnjičenog i tada se sporni DNK uzorak može uporediti s rezultatima analize. Na taj način može se doći do poklapanja koje može biti signal da je reč upravo o licu koje je postavilo tu eksplozivnu napravu na prozor Anastasijevića – smatra Ilić.
J. Čolak
