ENUčesnice skupa istakle su da u medijima u njihovom gradu većinu novinarskog kadra čine žene, kao i da ima nekoliko žena urednica i direktorki – kako kažu, problem tokom napredovanja u karijeri nije bila rodna diskriminacija, već dužina staža. “Ljudi koji ne znaju da uključe računar imali su problem s mojim imenovanjem na rukovodeću funkciju ne zato što sam žensko, već zato što su oni, navodno, iskusniji od mene”, rekla je jedna učesnica skupa. Razlike u zaradama između muškaraca i žena zvanično nema, ali je primećeno da postoje razlike između novinara i novinarki koji nisu stalno zaposleni – u tom domenu, zarade su izjednačene, ali tako da novinarka koja radi više od svog kolege honorarca, za svoj angažman dobija isti honorar.
Somborski mediji uglavnom ne primenjuju rodno senzitivni jezik, iako pojedine koleginice insistiraju na tome – u tim slučajevima, reakcije slušalaca, gledalaca i čitalaca uglavnom su pozitivne. Ipak, mnogo je češći slučaj da lektorke ispravljaju “ženske” nazive profesija pozivajući se na “jezičke standarde”. Po mišljenju nekih učesnica, pojedine rodno senzitivne reči su “rogobatne”, iako se “vremenom navikneš na njih”. “Problem je u glavama ljudi, a ne u izražavanju i imenovanju. Ako je neko stručnjak, onda je stučnjak. Reč “stručnjakinja” ne postoji”, kaže jedna od učesnica, ističući da je “potrebna standardizacija jezika”, odnosno dokument koji bi potvrdio da je upotreba rodno senzitivnih termina jezički ispravna.
Što se tiče prisustva žena u medijima, istaknuto je da se, npr. u uličnim anketama, ravnopravno pojavljuju žene i muškarci. Ipak, primetno je da žene u velikom broju slučajeva odbijaju kontakt s medijima i reč prepuštaju muškarcima.
Baš kao i njihove koleginice iz drugih gradova, predstavnice somborskih medija najviše problema imaju u domenu usklađivanja privatnog i poslovnog života. Zbog činjenice da pored osnovnog, moraju da rade još nekoliko honorarnih poslova, najčešće su prinuđene da biraju između posla i porodice. Pored podrške inicijativi da se pri udruženjima, pa čak i u okviru pojedinih medija, formiraju fondovi za pomoć ženama na trudničkom odsustvu, učesnice ovog skupa predložile su otvaranje berze novinarskih poslova koji mogu da se obavljaju i kod kuće – žene koje privremeno ostanu bez “redovnih tezgi”, tako bi imale priliku da ostanu u poslu.
Na skupu žena iz somborskih medija podržana je inicijativa za uvođenjem besplatnih ginekoloških, onkoloških i endokrinoloških pregleda. Takođe, istaknuto je da bi formiranje direktorijuma ekspertkinja (još uvek nezvanična inicijativa) veoma pomoglo poboljšanju slike žena u medijima.
