ENUčesnice skupa istakle su da su novinarke, baš kao i žene u drugim profesijama, žrtve seksističkog i patrijarhalnog društva, ali da je njihova pozicija donekle specifična zbog «muške prirode» posla. «U vreme kada sam počinjala da se bavim novinarstvom, u profesiji je bilo malo žena koje su ženstvene. Zbog toga sam se i ja trudila da budem muškobanjasta, da se oblačim «muški», da sakrivam da sam žensko. Iako sam time «ubila» sebe, to je bio jedini način da pokažem da imam i nešto u glavi», ispričala je jedna učesnica. Pored toga, istaknuto je da su žene iz medija često izložene manje ili više prikrivenom formom seksualnog zlostavljanja – kolege su ponekad sklone da prekorače granice pristojnosti i morala, dok su neki sagovornici već poznati po nasrtajima na novinarke. «Jedan političar, koji je kasnije i optužen za zlostavljanje svojih saradnica, godinama pre toga bio je poznat kao nasrtljiv. Međutim, nijedna koleginica nije učinila ništa po tom pitanju, zato što bi ona bila na tapetu», kaže jedna beogradska novinarka.
Učesnice ovog beogradskog skupa kažu da u karijeri žene u medijima postoje dva kritična trenutka: ulazak u profesiju (kada su jako mlade) i približavanje kraja karijere (kada za kolege postaju «babe»). «Novinar u godinama je ‘bard novinarstva’, veoma pametna i iskusna medijska ličnost. Žena u godinama više nije potrebna urednicima, a preko njenog iskustva i sposobnosti najčešće se olako prelazi», istaknuto je na skupu.
Predstavnice beogradskih medija podržale su inicijativu za uvođenje besplatnih lekarskih pregleda za žene u medijima, inicijativu za produženje rada vrtića, inicijativu za formiranje fonda namenjenog ženama na trudničkom odsustvu, ali su imale primedbe na inicijativu za formiranje berze poslova koji bi se mogli obavljati kod kuće. Iako ističu da i one žive «od tezgi» i da im se samim tim onemogućava da tokom trudničkog odsustva normalno žive, žene iz beogradskih medija smatraju da bi takvu berzu bilo nemoguće formirati – poslodavci, naime, određuju svoje saradnike na osnovu novinarskih sposobnosti, a ne na osnovu «pola i trenutnog porodičnog stanja».
Učesnice su bile jednoglasne u oceni da bi rodno senzitivni jezik trebalo primenjivati u svim situacijama, kao i da bi formiranje direktorijuma ekspertkinja poboljšalo sliku žene u medijima i olakšalo rad kolegama i koleginicama koje žele da povećaju prisustvo žena u informativnim i analitičkim medijskim sadržajima.
