ENRaspravu u Skupštini Vojvodine organizovao je Fond za razvoj neprofitnog sektora Vojvodine u sklopu višednevnog projekta „Evroregionalni informativni centar“, tako da su njoj učestvovali i učesnici ovog projekta iz Srbije i Mađarske.
Po rečima Nikšića, Srbija je tipična zemlja u tranziciji, tako da ovde postoji i najgora vrsta medija kojoj nisu značajni bilo kakvi standardi i kodeksi ponašanja, ali su tu istovremeno i mediji koji su egzaktan obrazac kvaliteta.
– Vrednost medija se ne može odmeriti samo po novinarima koji u njima rade, već treba posmatrati celokupan ambijent – zakone, državu, društvo, kulturne navike i stepen uvažavanja vrednosti od krajnjih konzumenata medija, jer ako javnost na kioscima kupuje đubre, onda nešto nije kako treba ni s tim ljudima, a ne samo s novinarima koji to đubre od novina prave. S tim se moramo što pre suočiti i ne možemo problem novinarske etike rešiti razgovarajući samo s novinarima, već s celim društvom – naglasio je direktor CPM-a.
Po mišljenju direktora Građanskih inicijativa Miljenka Derete, etički principi treba istovremeno da važe kako u institucionalnom, tako i u individualnom prostoru, a mi nemamo jake i jasno definisane institucije, niti čvrste i sprovodljive zakonske okvire koji bi uticali na individualno poštovanje načelno usvojenih vrednosti.
– Mi ne poznajemo istinski te vrednosti, već ih tek sada usvajamo i polako se s njima upoznajemo, dok i dalje živimo u društvu cenzure, autocenzure i ograničavanja pristupa informacijama od države, a da i dalje svako o svakome može reći i objaviti sve što mu padne na pamet.
Novinarsko đubre postoji i u daleko sređenijim društvima, ali se tamo poštuje kao resurs za reciklažu, dok se kod nas tretira kao ozbiljan medij kojem se u mnogim krugovima slepo veruje – istakao je Dereta.
Po njegovom mišljenju, medijima nedostaju kvalifikovani ljudi koji mogu da obrazuju čitalaštvo i kvalitetno pokriju potrebe informativnog prostora društva, jer mediji ipak treba da promovišu i određeni sistem vrednosti.
Za to su, naravno, potrebni ozbiljni i slobodni mediji, dok ljudi koji u njima rade moraju biti imuni na bilo kakav spoljni i unutrašnji uticaj, jer kada ne postoji nezavisnost medija u odnosu na političke i finansijske elite, nema ni mogućnosti za formiranje toliko potrebnog kritičkog javnog mnenja.
A. G.
