ENSrpski parlament bi, odmah po okončanju redovnog zasedanja, 29. maja, trebalo da na vanrednoj sednici, u skladu sa Ustavnim zakonom, izabere guvernera Narodne banke Srbije, ombudsmana, državnog revizora i poverenika za informacije od javnog značaja. Nevladina organizacija Transparentnost Srbija, međutim, smatra da se pomenuta zakonska odredba ne odnosi na poverenika za informacije od javnog značaja, ali da bi mogla biti iskorišćena za razrešenje Rodoljuba Šabića, koji sada obavlja tu dužnost. Transparentnost Srbija je zato svima u skupštini uputila opširnu analizu rešenja iz Ustavnog zakona, međutim, učesnici u pisanju Ustava, kažu za „Politiku”, da će se birati novi poverenik i da je zakon, što se toga tiče, jasan.
„Sporna” odredba Ustavnog zakona kaže da će biti izabran „organ za praćenje ostvarivanja prava građana na obaveštenost”, što je „prevedeno” poverenik za informacije od javnog značaja. Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS-a, koji je učestvovao u radnoj grupi koja je pripremala tekst novog Ustava i Ustavnog zakona, kaže da Ustavni zakon jasno kaže da će, između ostalog, na prvoj sednici posle izbora vlade, skupština uskladiti zakone kojima se uređuju zaštitnik građana (ombudsman) i ostvarivanje prava na obaveštenost i biti izabrani ti organi. „Dakle, mi smo tu podrazumevali izbor poverenika za informacije od javnog značaja”, zaključuje Nikolić i dodaje da je na vladajućoj koaliciji da se o tome dogovori.
Suzana Grubješić, šef poslaničke grupe G17 plus, kaže takođe da je „Ustavni zakon jasan”: „Još nije bilo konsultacija u okviru vladajuće koalicije o tome i ne mogu da kažem da li će za poverenika biti izabran neko nov, ili opet Šabić, jer ćemo tek razgovarati o tome”. I u DSS-u nam je rečeno da će parlament birati poverenika i da će se vladajuća koalicija o tome tek konsultovati.
Transparentnost Srbija je, međutim, uputila vrlo opširnu analizu „spornog” člana Ustavnog zakona na adrese svih šefova poslaničkih klubova u kojoj je navedeno da „Ustavni zakon nesumnjivo govori o izboru jednog organa za praćenje ostvarivanja ustavnih prava na obaveštenost” i ističu moguća rešenja kada se govori o organu koji bi se time bavio. Prema Transparentnosti Srbija, postoje četiri moguća rešenja. Prvo bilo bi osnivanje potpuno novog organa koji bi imao zadatak da prati ostvarivanje svih oblika onoga što Ustav naziva pravom na obaveštenost. Drugo moguće tumačenje Ustavnog zakona za koje bi se mogla opredeliti skupština, prema mišljenju Transparentnosti Srbija, bilo bi da se pod organom koji prati ostvarivanje prava na obaveštenost podrazumeva Ministarstvo kulture, s obzirom na to da ono ima nadležnosti u oba stava ustavnog prava na obaveštenost. Ukoliko bi parlament usvojio ovakvo tumačenje, Transparentnost smatra da bi skupština trebalo samo da promeni Zakon o ministarstvima u delu o nadležnosti Ministarstva kulture. S obzirom na to da je vlada izabrana, da imamo novo Ministarstvo kulture, smatralo bi se da je ispunjena obaveza iz Ustavnog zakona, ne bi bilo izbora „organa za praćenje ostvarivanja prava na obaveštenost”, a poverenik za informacije bi i dalje radio svoj posao.
Transparentnost, između ostalog, navodi da postoji i mogućnost da se parlament opredeli da Ustavni zakon interpretira kao svoju obavezu da izabere samo jedan od postojećih organa koji prate ostvarivanje nekog aspekta prava na obaveštenost (RRA i poverenik za informacije). Ali, prema oceni Transparentnosti Srbija, ukoliko bi to učinila skupština bi prekršila Ustavni zakon, koji nigde, po imenu ne pominje ni RRA, ni poverenika. Transparentnost zaključuje da, budući da su i RRA i poverenik za informacije postojali u trenutku donošenja Ustavnog zakona, te da se njihov izbor u zakonu ne pominje direktno, poput guvernera NBS, ne postoji osnov za izbor novog poverenika. Transparentnost podseća da je poverenik izabran na sedam godina i da bi skupština morala da ga razreši, ukoliko želi da bira novog.
D. Čekerevac
