ENBeograd – Srbija nema dobro uređene zakone o tajnim informacijama i o zaštiti podataka o ličnosti, pa bi ih trebalo što pre doneti kako bi se sprečile zloupotrebe informacija, rekao je Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja.
– Norme iz ta dva pravna akta rasute su po drugim zakonskim rešenjima, što praktično otežava njihovu primenu. Činjenica da postoji raširenost normi (o državnoj tajni, na primer) u velikom broju zakona otvara prostor za samovolju, pravnu nesigurnost, zloupotrebe i prikrivanje interesa pojedinaca i grupa – rekao je Šabić na promociji publikacije „Analize Zakona o slobodnom pristupu informacijama“.
On je istakao da se u 90 odsto slučajeva žalbe na nedostupnost informacija podnose zbog ćutanja vlasti, a ostalih deset odsto zbog uskraćivanja pristupa na informacije od javnog značaja.
– U 90 odsto slučajeva taj zakon u Srbiji krše organi vlasti, a ljudi koji bi trebalo da ga primenjuju i ne poznaju proceduru – tvrdi Šabić.
Govoreći o analizi Zakona o slobodnom pristupu informacijama, koji su sačinili stručnjaci iz Slovenije, uz podršku Američkog udruženja pravnika (ABA/CEEL), Šabić je rekao da je ta analiza izuzetno korisna, iako se ne slaže sa svim njihovim nalazima. U analizi se, pored ostalog, ističe i da su odredbe državna, službena, poslovna ili druga tajna našim zakonom uopšteno definisane i da je zato potrebno doneti poseban zakon o tajnim podacima.
Džulija Roing, direktor kancelarije ABA/CEEL za Srbiju, rekla je da je analiza urađena na osnovu istraživanja uzoraka 26 državnih organa iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša, sprovedenih od oktobar 2006. do maj 2007. godine.
– Uvid javnosti u dokumenta i informacije je presudan za uspostavljanje kulture otvorenijeg i transparentnijeg delovanja organa vlasti u demokratskom društvu. Efikasna primena zakona najbolji je način za sprečavanje zloupotrebe službenog položaja i korupcije – objasnila je Roingova.
Istraživači, predvođeni slovenačkim poverenikom za informacije od javnog značaja Natašom Pirc-Musar, predložili su i proširenja ovlašćenja poverenika davanjem inspekcijskih ovlašćenja.
Dejan Milenković, predstavnik Komiteta pravnika za ljudska prava, naveo je primer Danice Drašković, koja se pominjala kao mogući kandidat za direktora Bezbednosno-informativne agencije, da bi ilustrovao klasičan primer zloupotrebe tajnih podataka koji su u posedu državnih organa.
– U štampi se moglo pročitati gotovo sve o gospođi Drašković, čak je objavljen i deo iz njenog lekarskog kartona – naveo je Milenković, podsetivši i da je za vreme vladavine Slobodana Miloševića 1994. godine doneta uredba o tajnim informacijama, koja je više zatvarala ovu oblast, nego što je omogućila pristup pojedinim informacijama
Nemanja Nenadić iz nevladine organizacije Transparentnost Srbije smatra da državni organi ne pružaju informacije na šta su zakonom obavezni.
– Oni ne objavljuju informacije, a kada im poverenik zatraži neki podatak na uvid, državni organi se često bahato ponašaju. Zakon nije loš, čak je bolji od većine drugih, a pokazao se kao najdelotvorniji u antikorupcijskoj borbi. Sa oprezom bi zato trebalo prihvatiti svaku najavu promene tog zakona zbog eventualnih poboljšanja jer političari svaku priliku koriste da suze prava koja propisi nude – upozorio je Nenadić.
Ističući da je poverenik u dva godišnja izveštaja ukazao na istovetne probleme sa kojima je suočen u radu, Nenadić je napomenuo da Skupština Srbije još nije ništa učinila kako bi se zakon poboljšao i nedostaci ispravili.
M. Dudvarski
