ENDa li je reč o oguglalosti društva na neprofesionalan, pristrasan pristup jednom tako važnom poslu kao što je novinarstvo, ili o uopštenom moralnom posrnuću građana Srbije u koje, svakako, spadaju i novinari, nije toliko važno koliko trud nadležnih institucija da tu situaciju dovedu u koliko je moguće normalne okvire. Kada gotovo niko ne primeti da najtiražniji dnevni list u zemlji čestita na naslovnoj strani osvedočenom ubici (Legiji) rođendan, ili poziva svest svojih čitača da se okrenu „patriotskim“ načelima i stanu u odbranu ratnih zločinaca, uključuje se alarm za opasnost o koji se većina, nažalost, oglušuje. S ovog aspekta nadrealno izgleda javna rasprava upriličena povodom donošenja etičkog kodeksa o ponašanju emitera koji su sačinili i propagiraju članovi Etičkog komiteta Republičke radiodifuzne agencije, pre svega ako se imaju u vidu njegove odredbe koje izgledaju kao da su promašile temu o kojoj bi trebalo da govore, rešavajući posledice, bez zadiranja u uzroke problema.
Apsurdnosti situacije doprinose tačke tog nacrta, poput onih da novinari ne smeju biti članovi obaveštajnih službi. Kako je primetio Nenad Prokić, član skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, ponuđeni nacrt je „daleko od realnosti“. – Šta znači odredba da novinar ne sme biti član obaveštajne službe kada u Srbiji obaveštajne službe štampaju svoje novine? U zemlji gde je Legija heroj a Ceca idol to je teško primenljivo – zaključuje Prokić.
U tom kontekstu heroja i idola može se uzeti u obzir i tačka prema kojoj novinari, odnosno voditelji programa koji se pojavljuju u odeći i obući „s pretežno obnaženim delovima tela“ kao što su majice s bretelama, papuče, obnaženi stomaci i slično, pre svega u informativnim emisijama, moraju da promene navike. A kako izbaciti iz glava konzumenata takve estetike moralne vrednosti koje idu uz Legija – Ceca fenomen?
Ponašanje će morati da promene i RTV stanice koje, recimo, okultizam i paranormalne pojave koriste u programima za manipulaciju ili zaradu, ali i kanali koji publici, pa time i deci, u svako doba nude scene eksplicitnog seksa, nasilja, ili promovišu druge vrste poroka. Da li je potrebno da tako podrazumevajuće stvari zauzimaju mesto u Etičkom kodeksu? Možda jeste, ali to ne može biti opravdanje za izostanak nekih drugih, još više podrazumevajućih, ali neophodnih u društvu kakvo je naše. Kreatori Nacrta tvrde da su kodeks radili po uzoru na razvijene zemlje poput Francuske i Velike Britanije. Pri tom se mora naglasiti da su se te zemlje pre mnogo vekova rešile problema s kojima se Srbija suočava danas.
Iako kodeks po definiciji podrazumeva listu pravila ponašanja i normi koju pripadnici određene struke, ili oblasti, dobrovoljno prihvataju, članovi Etičkog komiteta RRA naglašavaju da će ovaj kodeks zapravo imati snagu podzakonskog akta i da je u pitanju „sistem obavezujućih uputstava“. Kako je primećeno na javnoj raspravi kodeks ne može imati obavezujuću snagu jer je on nešto što reguliše pravila ponašanja.
Problem na koji ukazuju učesnici u toj problematici odnosi se na činjenicu da RRA prema zakonu ima velika ovlašćenja. Oni navode da će ulazeći u ovu osetljivu sferu jedna mala grupa ljudi, pored ionako ogromnih ovlašćenja, imati moć koja bi se mogla porediti s inkvizitorskom. Članovi Etičkog komiteta odgovaraju na tu primedbu u formi tvrđenja – treba zabraniti samo ono što se mora zabraniti.
Savet Republičke radiodifuzne agencije usvojio je opšte obavezujuće uputstvo kojim se emiterima nalaže da ne objavljuju iskaze okrivljenih, svedoka i veštaka čija su svedočenja izdvojena iz krivično sudskog postupka. U Uputstvu o objavljivanju sadržaja zapisnika izdvojenih u krivično sudskom postupku navodi se da su emiteri dužni da poštuju sudske odluke o izdvajanju zapisnika o iskazima kada se na istim ne može zasnivati sudska odluka. Sve RTV stanice dužne su da svojim programskim sadržajem zaštite publiku i javnost od objavljivanja sadržine zapisnika koje je sud izdvojio i na taj način izbegavaju senzacionalizam i sve ono što čoveka čini potencijalnim subjektom manipulacije.
Da li se pri tom zaboravlja koliko puta su savesni mediji bili inicijalna kapisla za okidanje rešenja mnogih slučajeva? Kako bilo, Srbija je vrlo specifična zemlja u kojoj je teško implementirati neka već proverena rešenja.
Snežana Čongradin
