ENVeliki broj novinara smatra da je novinarstvo u Srbiji danas politizovano i korumpirano i da postoji neka vrsta cenzure, a veoma mali broj da je slobodno, kritičko i objektivno. Pritisci na novinare, prema ovom istraživanju, dolaze od političara i tajkuna, ali se kao razlog proizvodnje neobjektivne slike stvarnosti navodi i „uređivačka politika iz komercijalnih razloga“.
Kad se povede priča o stanju u novinarskoj profesiji, svi se mnogo „čude“ i „brinu“. Kao da novinari nisu ljudi, i kao da se od njih očekuje više, i u moralnom i u profesionalnom smislu, nego od „običnih“ građana. A istina je da novinari i mediji ne postoje u nekakvom bezvazdušnom prostoru gde vladaju dobronamernost i blagostanje. Oni žive i rade u zemlji Srbiji i ne poseduju nikakve nadnaravne sposobnosti. Tako su i rezultati ovog istraživanja slika pomenute zemlje. Mediji su, toga moraju biti svesni svi koji bi da o njima sude, pre svega preduzeća, dakle komercijalni poduhvati. Moraju, dakle, voditi računa o rezultatima na tržištu, pre svega. Za to smo se, valjda, svi zalagali.
Kad ste već prinuđeni da razmišljate o parama, onda morate, prvo, nastojati da se bavite temama koje će zanimati vašu publiku, i da se stalno pitate: „Šta će na ovo da kažu oglašivači.“ A među oglašivačima su i razni državni organi, kojima upravljaju gorepomenuti političari i firme koje vode gorepomenuti tajkuni. S druge strane, tzv. široke narodne mase, kao potrošači informacija, nisu baš previše zainteresovane za rasvetljavanje ozbiljnih društvenih problema. Više vole lakše teme. Politički i finansijski moćnici takođe nisu željni da se previše raspravlja o ozbiljnim društvenim problemima. Dakle, svi socijalni slojevi u Srbiji pred „sredstva javnog informisanja“ postavljaju slične zahteve i tu mediji ne mogu ništa.
S druge strane, medijske kuće boluju od istih bolesti kao i ostale firme u Srbiji kada je reč o položaju zaposlenih, platama, tehnološkoj opremljenosti ili menadžerskim sposobnostima. Zar bi moglo biti nekako drugačije?
I pored svega, ne može se reći da su novinari potpuno omanuli kad je o informisanju javnosti reč. Istraživanje sa početka ovog teksta pokazalo je, naime, da i građani gledaju novinare na isti način kao što novinari vide sebe. A to znači da su građani ipak – veoma dobro informisani.
