ENOn jeste pri tom potvrdio da su u finansiranju Fondacije “Panonija”, koja je osnivač konkurentske radio-stanice, učestvovali i mađarska država, kao i neke fondacije iz komšiluka, ali ni u tome, kao ni u lanjskim čestim susretima čelnih ljudi SVM i DSS Jožefa Kase i Vojislava Koštunice, nije našao direktnu vezu i dogovore Beograda i Budimpešte. Komentarišući, pak, 19.434 prikupljena potpisa građana iz severne Bačke, Potisja, severnog Banata i Mađarske, koji su podržali Radio Suboticu, Antal Biači je rekao da je cela akcija prikupljanja potpisa umnogome podsetila na 5. oktobar. Ovo je dokaz, ocenio je Biači, da bi politika trebalo ozbiljno da razmisli o volji građana.
Dijametralno drugačiji stav o prikupljenim potpisima ima predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor. On je u izjavi za “Dnevnik” rekao kako gotovo 20.000 potpisa, od kojih oko 65 posto čine pripadnici mađarske nacionalnosti, daje jednoznačni signal da Mađari žele celodnevni program na svom maternjem jeziku.
– Nadam se da će se ubrzo stvoriti pretpostavke da “Panon” radio počne s emitovanjem programa, koji će po svojoj strukturi biti veoma sličan onom na koji su slušaoci programa Radio Subotice na mađarskom već navikli. Znam da je podrška građana bila upućena Radio Subotici, ali mislim da iza toga stoje i dezinformacije koje dolaze upravo iz te kuće. Radio Subotica je na konkurs za dodeljivanje regionalne frekvencije izašla s idejom sendvič-programa, sastavljenog od emisija na više jezika, a verujem da su ljudi koji su dali potpis zapravo za emitovanje celodevnog programa na mađarskom jeziku – rekao je Ištvan Pastor.
Što se tiče priče o narušavanju koalicionih odnosa sa tradicionalnim saveznicima, pre svih DSHV, predsednik SVM je rekao da tema Radio Subotice i “Panon” radija nije bila na dnevnom redu međupartijskih dogovora, te da veruje da ovo pitanje neće biti ono koje će razdavajati ili spajati predstavnike manjinskih stranaka. Kada je reč o više puta za skupštinskom govornicom i različitim konferencijama za novinare izrečenim tvrdnjama da odluka RRA može da naruši međunacionalne odnose u severnoj Bačkoj, predsednika SVM je ocenio da u tome, nažalost, ima mnogo neumerenih izjava.
– Ako dobro znam, za Vojvodinu je predviđeno 26 regionalnih frekvencija, a od toga samo jedna za celodnevno emitovanje programa na mađarskom. Zar to neko može smatrati razlogom za narušavanje međunacionalnih odnosa? Mislim da je tu reč o gruboj zameni teza, pri čemu međunacionalnim odnosima više štete nanose neumerene izjave Olivera Dulića, Mirka Bajića ili Blaška Gabrića. Smatram da bi trebalo da na to obratimo više pažnje – rekao je Pastor.
Predsednik Hrvatskog nacionalnog vijeća i član DSHV Branko Horvat kaže za “Dnevnik” da odluka RRA ne može proizvesti pogoršanja međunacionalnih odnosa, ali da nesumljivo otvara prostor da se na dnevni red stavi ozbiljna rasprava o odnosu države prema nacionalnim manjinama. Jer, kaže, državamora voditi računa o potrebama svih, a ne samo jedne nacionalne zajednice. Ipak, po rečima predsednika HNV, odluka RRA ne opterećuje međusobne odnose između političkih stranaka nacionalnih manjina u meri koja se ne bi mogla prevazići.
Predsednik Nemačkog narodnog saveza Rudolf Vajs ocenio je da države nije povukla mudar potez odlučujući da jednoj izuzetno heterogenoj sredini – kakvi su severna Bačka i severni Banat – dodeli samo jednu regionalnu frekvenciju.
– Žalosno je što neko ne procenjuje koliko bi dodeljivanje minimum dve frekvencije donelo pozitivnih političkih poena ovoj državi kada je reč o stanju manjinskih nacionalnih prava. Uostalom, praksa dodeljivanja više frekvencija u nacionalno heterogenim sredinama u drugim državama postoji i to u našem slučaju ne bi predstavljalo presedan, nego gest koji ne bi činio dobru volju države prema manjinskim zajednicama, već stvaranje pozitivne slike o njoj, gde svi građani imaju pravo na informisanje na svom maternjem jeziku – zaključuje Rudolf Vajs.
