ENOvaj Zakon je i za sudstvo potpuno nova materija, što se primećuje i u odlukama Vrhovnog suda Srbije (VSS) po žalbi RTL i nekoliko beogradskih radio stanica. U obrazloženju presude ima nelogičnih i neizvodljivih zaključaka. Nije reč, dakle, o nepoštovanju institucije VSS, već o nerazumevanju statusa, načina rada i odlučivanja Saveta RRA, tačnije njegovih članova – kaže za Danas član Saveta RRA Slobodan Đorić.
Na koji način Savet RRA donosi odluke o dodeli frekvencija?
– Odluke su zbir pojedinačnih odluka, koje se donose isključivo glasanjem, a svaki konsenzus je isključen. Savet nije „kolektivni organ“ kako smatra VSS, niti liči na upravne odbore javnih preduzeća. Savet je skup individua čije poreklo potiče iz desetine različitih sredina, da bi u finalu Skupština Srbije od dvostruko više kandidata izabrala devetoricu pojedinačnim glasanjem za svakoga od njih. Otuda Zakon govori o nezavisnosti članova, a ne Saveta. Dakle, nezavisnost Saveta proizlazi iz nezavisnosti članova, a ne obratno.
Prema Vašoj oceni, zbog čega je nastao medijski rat između RRA i VSS?
– Bili smo spremni da zaboravimo proceduralnu grešku VSS prema RRA u slučaju BK televizije, ali se u ovih nekoliko presuda po tužbi RTL i nekih beogradskih radio stanica iznose proceduralne zamerke, od kojih nijedna nije od uticaja na odlučivanje, niti je bilo kog kandidata mogla da dovede u neravnopravan položaj. Na primer, pravilnik RRA o dozvolama nije objavljen u Službenom glasniku, ali jeste na sajtu RRA koji je naše službeno glasilo i svi su ga pročitali.
Smatrate li da postoji nerazumevanje između RRA i VSS?– Sada reč o nepoverenju. Ako se zamerke Savetu u obrazloženju presude mogu protumačiti kao nepoznavanje specifične materije, postupak u donošenju ovih nekoliko odluka sukcesivno u roku od četiri meseca, a njihovo plasiranje u istom danu, smatramo tendencioznim. Verovatno da bi se stvorio utisak o katastrofalnom učinku RRA. Na stranu čije su žalbe obrađene i plasirane, a čije čekaju, kao i to da odluke VSS prvo čujemo od novinara. U nerazumevanje ubrajam i stav VSS da je za svaku odluku potrebno obrazloženje po objavljenim kriterijumima. Savet nema zajedničko obrazloženje. Ako bi se ispoštovao ovakav stav VSS svaki član Saveta treba da obrazloži svaki od deset kriterijuma, što čini devedeset obrazloženja. Sve to valja pomnožiti sa trinaest kandidata za nacionalno pokrivanje ili sa četrdeset pet kandidata za područje Beograda. Za područja regiona brojku od devedeset obrazloženja treba množiti onom većom od sto, a za lokalne konkurse brojkom od preko šest stotina, koliko smo prijava primili.
Koji je prema Vama najbitniji kriterijum za dodelu frekvencija?
– Kao čovek iz medija veću težinu dajem programskoj koncepciji i kadrovskoj strukturi, kao i ponašanju emitera u prethodnom periodu, a nemam pozitivno mišljenje o emiterima koji su počeli emitovanje po donošenju Zakona o radiodifuziji. Nekim članovima Saveta od većeg značaja su bilans uspeha, tehnička opremljenost itd. Konačno, razgovori su obavljeni sa svim kandidatima i to javno i svi su mogli da se upoznaju s dokumentacijom protivkandidata. Sve je bilo javno osim glasanja. I sada VSS traži od mene da obrazložim svoj glas s tajnog glasanja.
Kako komentarišete sve što su izgovorili pojedini članovi Saveta?
– Verovatno mislite na izjave Cekića i Vasića. Sami su rekli da su lične. To nije rečnik koji ja upotrebljavam. Ali, šta znači izjava iz VSS da članovi Saveta nisu dostojni svoje funkcije? Zar to nije poziv na ostavke ili smene?
Prema Vašem mišljenju, kakve će biti posledice odluke VSS?
– Poništavanje odluke o izboru imalo bi katastrofalne posledice i vratilo bi radiodifuziju u stanje haosa. Dozvole ne važe, a ne važe ni zabrane. TV Avala i TV Foks usključuju predajnike. Pirati se vraćaju u etar i svako svakome smeta. Emiteri s legalnim dozvolama trpe ogromne gubitke, tuže RRA i dobijaju na sudu, a ceh koji se meri stotinama miliona plaća država i to traje dok RRA ne izvrši ponovni izbor. RRA neće prihvatiti takav scenario, pre svega zbog emitera i zbog jedinstvenog stava koji će biti sadržan u odgovoru Vrhovnom sudu. Odluka VSS već je isprobana u slučaju TV Palma, a takvih „palmi“ ima još u Beogradu i Srbiji.
Da li će Savet RRA pretrpeti neke posledice?
– Članovi Saveta odlučni su i jedinstveni u stavu da do kraja i dosledno primene Zakon o radiodifuziji. O posledicama ne razmišljamo.
Kako vidite dalji tok nastale situacije?
– Očekujemo još žalbi beogradskih emitera, ista obrazloženja VSS, a i naš odgovor će biti isti. Ovih dana ističe rok za prigovore emitera na regionalne konkurse, a istovremeno naša stručna služba pregleda oko šest stotina dokumentacija emitera koji konkurišu za lokalna područja. Posao je veoma obiman i trajaće do kraja avgusta, da bi se emiterima s nepotpunom dokumentacijom uputili nalozi za dopunu. Nama je i cilj da lokalni javni servisi uđu u privatizaciju s jasnim statusom u pogledu dozvole.
Šta mislite o optužbama nekih članova Saveta na račun predsednice VSS Vide Petrović Škero?
– Uobičajena je pojava da se kritika institucije adresira na predsednika. To se odnosi i na VSS, ali i na RRA.
Da li će RTL ponovo pokrenuti spor kod VSS?
– To je njihovo pravo, a RRA ima pravo na isti odgovor. Za koju godinu ovladaće digitalna radiodifuzija, pa će se otvoriti prostor za pet puta više emitera, a tome će nužno prethoditi novi zakon o radiodifuziji.
Zbog čega je samo šest meseci posle izbora članova Saveta izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji trojici članova produžen mandat s dve na četiri, trojici s četiri na pet, a trojici smanjen sa šest na četiri godine?
– Pomeranje minimalnog mandata za prvi sastav s dve na četiri godine bilo je potpuno opravdano. Samo na pripremama izgube se skoro dve godine. One obuhvataju donošenje Statuta, desetak raznih pravilnika, strategiju razvoja radiodifuzije, snimanje stanja u radiodifuziji, nužne korekcije zakona i konačno formiranje Republičke agencije za telekomunikacije kojem je prethodio Zakon o telekomunikacijama. Da je ostalo rešenje za mandat od dve godine tri člana Saveta uopšte ne bi učestvovali u primeni Zakona, odnosno ne bi učestvovali u konkursnoj proceduri, a njihova zamena traje bar šest meseci.
Jelena Diković
