ENPredrag Petronijević je sve ove navode odmah demantovao.
Dušan Reljić, koji trenutno živi i radi u Berlinu i dopisnik je Vremena, kaže za Danas da je „načuo“ priče oko optužbi Jovanovića na račun direktora Carine, ali da nije „u toku“ sa celim događajem, pošto je sa porodicom na odmoru na Sardiniji.
– Ne mogu da komentarišem te izjave, jer već dve-tri nedelje ne znam šta se dešava u Srbiji, ali mi je drago da je nekome stalo do toga – navodi on.
Reljić je neposredno posle otmice napustio Srbiju.
Dušan Reljić, bivši urednik spoljnopolitičke rubrike nedeljnika Vreme, nestao je 21. septembra 1993. na 38 sati. Tog utorka, ispred zgrade u ulici Vojislava Ilića u kojoj je živeo otela su ga tri muškarca, koji su se predstavili kao „kontraobaveštajna služba“. Reljić je belim golfom odvezen u nepoznatom pravcu. Nije poznato gde je proveo ta dva dana, jer su kidnaperi promenili auto u toku vožnje i stavili mu crnu kesu na glavu. Ispitivala su ga dva čoveka u vezi s kontaktima sa stranim novinarima, diplomatama i naučnicima, posebno od 1986. do 1990. kada je kao dopisnik Tanjuga bio u Bonu.
Kako je novinar Vremena Miloš Vasić opisao u svom tekstu iz 1993: „Dva čoveka su ušla u sobu, sa kojima će Reljić provesti najviše vremena u pritvoru: jedan je imao oko četrdeset godina, drugi oko trideset i pet. Otmičari su odlično znali njegovu profesionalnu i privatnu biografiju. Bez ikakvih papira, izlistali su Reljiću najmanje detalje iz njegove karijere. Znali su sve o njegovim privatnim pozivima, koji su bili dokumentovani sa pravom preciznošću.“
Prema Reljićevim rečima, osobe koje su ga otele i ispitivale ponašale su se korektno, nisu mu pretili, niti ga maltretirali.
Dušan Reljić oslobođen je 22. septembra u ulici Grčića Milenka, uz rukovanje i upozorenje „da se ubuduće uzme u pamet“. Interesantno je da je, kada je Reljić oslobođen, Uprava bezbednosti Vojske Jugoslavije demantovala bilo kakvu umešanost svojih pripadnika u kidnapovanje.
J. D.
