ENDa se Miloradu Ulemeku Legiji sudilo pred nekim od sudova u Engleskoj ili Irskoj, intervju koji istovremeno objavljuju dva beogradska lista – ne bi ugledao svetlost dana. Prema zakonima u Engleskoj i Irskoj, intervju u toku suđenja je zabranjen i sa žrtvom i sa optuženim.
Kod nas, sudeći po Legijinim istupima u javnosti, to pravilo ne važi, makar ne u praksi. Pravna praznina u ovom slučaju otvorila je prostor za spekulacije i manipulacije. Međutim, da je, kako kaže Omer Hadžiomerović, sudija Okružnog suda u Beogradu, stupio na snagu novi Zakonik o krivičnom postupku, predsednik suda ne bi mogao da zabrani intervju, ali bi imao mogućnost da kazni medije ukoliko proceni da takve izjave štete sudskom postupku i da su date s ciljem da se utiče na sud. Sankcija predviđena novim ZKP-om kreće se od javne opomene pa do maksimalne novčane kazne u iznosu od četiri i po miliona dinara.
Ovo je bila samo jedna od tema dvodnevnog seminara „Medijsko izveštavanje o sudskim postupcima”, održanog u prostorijama NUNS-a u Beogradu. Predavači su bili, Gabrijel Partos, novinar iz Engleske, Ronan Bredi, novinar iz Irske, Omer Hadžiomerović, sudija iz Beograda, Tatjana Tagirov, novinarka nedeljnika „Vreme” i Vladan Joksimović, savetnik Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu.
– Intervju je dozvoljen ako je u interesu javnosti, ali ni tada ne treba glorifikovati kriminalca koji je, na primer, pušten iz zatvora. Ne treba tekstom podsticati mlade da slede takav model ponašanja – ističe Partos.
Jedan od standarda Bi-Bi-Sija, prema rečima našeg sagovornika, je ne širiti strah, posebno ako su u pitanju osetljive grupe (deca i starije osobe).
– Treba izveštavati bez dramatizacije i preterivanja, izbegavati senzacionalizam i oslanjati se isključivo na činjenice. Novinarima nije dozvoljeno kritikovanje suda u toku procesa – iznosi engleski novinar.
Poređenja radi, prema engleskom zakonu, za uvredu suda po bilo kom osnovu, sudija odlučuje o kazni. Od novinara se očekuje da poštuju „sveta pravila” o pretpostavki nevinosti, kao i o nezavisnosti i nepristrasnosti sudije.
– Kada je osoba uhapšena i nalazi se u pritvoru, ali nije podignuta optužnica protiv nje, ne sme joj se otkriti identitet. Kada je optužnica podignuta, dozvoljeno je saopštiti ime, ali se u ovoj fazi savetuje uzdržavanje. Tek posle stupanja optužnice na snagu, može se saopštiti ime i prezime optuženog, godine, adresa, zanimanje – objasnio je Partos.
Ograničenja u izveštavanju prestaju da važe kada porota donese odluku da je izvesna osoba kriva i ukoliko se protiv optuženog ne vodi drugi sudski postupak. To znači da bi Milorad Ulemek Legija, po zakonu, imao pravo da da intervju posle pravnosnažnosti presude za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj atentata na Vuka Draškovića, samo u slučaju da se protiv njega ne vodi nijedan drugi postupak. Međutim, s obzirom na to da se protiv njega i dalje vode još tri postupka (za ubistvo premijera Zorana Đinđića, za zločin na Ibarskoj magistrali i za seriju ubistava koja se pripisuju „zemunskom klanu”), za Legiju bi važila zabrana davanja intervjua.
Za Ronana Bredija situacija da se objavljuju intervjui osobe protiv koje se vode krivični postupci, neobična je za prilike u Irskoj.
– Kod nas sudija ima slobodu da uvede restriktivne mere. Ako novinari objave detalje koji nisu dozvoljeni, kazniće se čak i zatvorom jer se smatra da ignorišu sud. Da su naši sudovi strogi govori primer moje koleginice koja je provela nekoliko sati u zatvoru, jer joj je zazvonio telefon u sudnici. Takođe, imamo Savet za medije, nezavisno telo kojem građani upućuju žalbe za ono što se pojavi u medijima, a smatraju da je uvredljivo – naglasio je Bredi.
On je naveo primer u kojem je jedna žena odgovarala za ubistvo muža. Branila se sa slobode. Na suđenja je dolazila u veoma zapaženoj garderobi i mediji su to komentarisali. Tada je sudija zabranio medijima da u izveštajima pominju način oblačenja ove žene.
D.Mučibabić
