ENKraljevo – Kako se bliži 25. oktobar, dan aukcijske prodaje kraljevačke informativne kuće „Ibarske novosti”, povećava se i interesovanje zaposlenih i lokalne javnosti ko će biti budući vlasnik regionalne televizije, lokalnih novina i radija.
Kao i u slučaju većine medijskih kuća u Srbiji, ni ova firma nema vredan nepokretni kapital. Nema svoju zgradu, prodajnu mrežu. redakcije su dugogodišnji „podstanari” iako im je opština osnivač. Tu je nekoliko radijskih i TV predajnika, kamera, računara, tri putnička vozila i 107 zaposlenih. Stručnjaci Agencije za privatizaciju su procenili da početna cena bude dva miliona 921 hiljadu dinara, da je budući vlasnik obavezan da za godinu dana investira oko 6,5 miliona dinara i da sa po dvesta evra za godinu staža „isprati” one koji, svojom ili voljom vlasnika, raskinu ugovor o radu.
No, uprkos imovinskom siromaštvu kuće, sigurno je da će početna cena na aukciji biti višestruko uvećana, jer list „Ibarske novosti”, radio, a posebno regionalna televizija, koja poseduje, istina još neplaćenu, frekvenciju, ima i te kakav uticaj na javno mnjenje ovdašnje regije. Stekli su i očuvali taj ugled kao „opoziciona” medijska kuća još devedesetih godina.
Stoga će se, kako nezvanično doznajemo, na aukciji pojaviti najmanje četiri potencijalna kupca, poput ovdašnje trgovinske firme „Trgomen”, konzorcijuma koji predvodi snažna i imućna firma „Nelt”, čiji su vlasnici, inače, Kraljevčani, proizvodno preduzeće „Amiga” iz Kraljeva, privatna televizija „Melos”…
Kraljevačka čaršija u ovoj privatizaciji, ipak, vidi i moguće „kanale” političkog uticaja posebno pred predstojeće lokalne izbore. Tako bi, sudeći prema pomenutim kandidatima za kupovinu firme, ubuduće „kapu” nad informisanjem u ovoj regiji imali radikali ili demokrate, a možda i G 17 plus. Kratkih rukava, dakle, ostale bi i najuticajnije stranke u sadašnjoj vlasti, odnosno DSS i Nova Srbija.
Na primedbe iz „Ibarskih novosti” da je lokalna vlast u ovom procesu privatizacije, kao i u pogledu razvoja tokom poslednje dve, tri godine pokazala inertnost smatrajući „Ibarske” balastom, a ne moćnim
sistemom informisanja, predsednik opštine Miloš Babić tvrdi „da su sve prepustili tržištu, jer im i zakonski propisi i način prodaje onemogućavaju bilo kakav uticaj na izbor budućeg vlasnika, a pogotovo da lokalna samouprava bude potencijalni kupac”.
Zaposleni, kao i sadašnji direktor Dragan Rajičić, ipak, ponajviše strahuju da im sutra profit i drugi interesi ne „otupe pera” i za očuvanje novinarskog profesionalizma, interesa čitalaca, gledalaca i slušalaca vide nekoliko mogućih načina i dogovora između zaposlenih, budućeg gazde i lokalne vlasti.
M. Dugalić
