ENPrema izveštaju Reportera bez granica, u Srbiji je sloboda štampe najmanja među svim bivšim jugoslovenskim republikama. Vlajić je izjavio da, iako je Zakonom o informisanju postavljen temelj koji može da omogući slobodnije medije, u Srbiji još postoje mnogi uticaji i pritisci na medije.
„Treba podsetiti na neke nerešene slučajeve napada na novinare. Osim toga, rekao bih da se sve više oseća uticaj vlasnika medija na javnost, posebno je sve više vidljiv kanal kojim oglašivači utiču na medije“, rekao je Vlajić.
On kaže da i dalje postoje snažni politički i ekonomski pritisci na medije i da, „kao u slučaju Dejana Anastasijevića, oni kojima se ne sviđa pisanje novinara posežu za nekim drugim sredstvima“. „Kolega Dinko Gruhonjić je bio predmet napada nacionalističkih grupa u Novom Sadu, pa ima dosta razloga za zabrinutost za stanje medija u Srbiji“, objašnjava Vlajić.
Srbija je u izveštaju Reportera bez granica na 67. od 169 mesta i slabije je plasirana od Kosova, koje je u istraživanju odvojeno od Srbije, i na 60. je mestu.
Klasifikacija je napravljena na osnovu odgovora na 50 pitanja koja omogućavaju procenu slobode štampe u nekoj zemlji.
„Medijske promene spore i nevoljne“
Profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević kaže za B92 da je ocena Reportera bez granica realna i da dobro numerički odražava stanje i trend pada u odnosu na prošlu godinu, odnosno stav onih koji imaju kritičan stav.
„Od 2002. do 2007. Srbija je samo 2006. imala nešto niži indeks i bolje mesto, bila je na 45. mestu. To pokazuje tendenciju da su medijske promene spore i nevoljne i da prva faza tranzicije nije završena jer se još vode bitke za osnovnu slobodu štampe. Takođe, učinjene promene nisu nepovratne, a trebalo bi da jednom izborene okolnosti medijske autonomije mogu da se brane“, kaže ona.
„Treba reći da pomenut indeks odražava samo slobodu medija, ne i njihov kvalitet“, dodaje Snježana Milivojević.
Slovenija: Protest zbog cenzure i pritisaka
Slovenački novinari, urednici i fotografi uručili su predsedniku parlamenta Slovenije Franceu Cukjatiju peticiju s blizu 600 potpisa protiv cenzure i političkih pritisaka na medije. Cukjati je izjavio da je sloboda medija ozbiljno pitanje u svakoj demokratiji i vrednost kojom se ne treba igrati.
Cukjati je izjavio da će peticiju proslediti parlamentarnim telima, ali i ocenio da su za stanje slobode u slovenačkom novinarstvu odgovorni vlasnici medija.
On je podsetio da je sličnu peticiju u septembru već prosledio poslanicima i parlamentarnim telima i da će oni, ako nađu za shodno da raspravljaju o njoj, pozvati uredničke odbore da omoguće reporterima da budu objektivniji, nepristrasniji i uravnoteženi u tekstovima.
