ENIako to ne kaže direktno, činjenice koje ređa navode na zaključak da je ovaj pokušaj ubistva povezan sa zastrašivanjem i likvidacijom potencijalnih haških svedoka u procesu protiv Vojislava Šešelja i Jovice Stanišića.
Još pre nekoliko meseci „Blicu“ je iz dobroobaveštenih izvora sugerisano da bi se napadači mogli nalaziti upravo tamo gde ih sada smešta sam Anastasijević. On govori o povezanost napada na njega i sudbine osoba sa spiska potencijalnih haških svedoka koji je Šešelj dostavio svojoj supruzi Jadranki, a preko nje generalnom sekretaru SRS Aleksandru Vučiću. Spisak je prosleđen izvršiocu iz podzemlja koji bi vršio pritisak na svedoke, zastrašivao ih, pa čak i eliminisao. Iz samog Haga takođe su dolazila ista upozorenja. Hag je, potvrđeno je „Blicu“ u Tribunalu, tražio zaštitu za svedoke sa spiska upozorivši da su neki od njih naprasno preminuli. Zbog ovog spiska Hag je zabranio Jadranki Šešelj da posećuje svog supruga izvesno vreme.
„Razlog zbog kojeg sam se našao na spisku“, piše Anastasijević, „je moje ranije svedočenje protiv Miloševića 2002. godine iz kojeg je deo koji se odnosi na Šešelja tužilaštvo uvrstilo u dokaze protiv vojvode“.
Taj deo će na sudu biti podnet u pisanoj formi, ali Šešelj ima pravo da ga pozove na unakrsno ispitivanje, te da se dokaz odbaci ako se, kako piše Anastasijević, „ne daj bože ne pojavim na sudu, ili ako mi se, ne daj bože, nešto ne desi“.
„Inače, Šešelj je pre nekoliko meseci na statusnoj konferenciji tražio od suda da se iz dokaznog postupka izbaci tri pisana iskaza čiji su autori u međuvremenu preminuli. Zamalo da ja budem četvrti“, piše novinar „Vremena“.
Anastasijević podseća da je još pre tri godine Aleksandar Vučić posvetio čitavu konferenciju za štampu njemu i njegovom kolegi iz Vremena, takođe haškom svedoku, Jovanu Duliću, predstavljajući ih kao strane plaćenike. U svojoj knjizi Šešelj je na ovaj način ponovo pisao o Anastasijeviću na punih 130 strana.
„U vreme kada sam dobio upozorenje iz Haga nisam ga preterano ozbiljno shvatio, ali sam posle eksplozije ukazao policiji na gore navedene okolnosti. Saosećajno su me gledali, nisu ništa zapisali. Takođe sam im rekao da sam saznao od izvora koji ovde ne mogu da imenujem – a to je da je Šešeljev spisak predat u ruke izvesnoj Šešelju bliskoj osobi sa dobrim vezama u podzemlju. Reč je o čoveku koji je odavno trebalo da ode na izdržavanje zatvorske kazne, ali mu se ona iz nekih razloga po ko zna koji put odlaže. Ime te osobe sam u neformalnom razgovoru saopštio i zameniku okružnog tužioca koji je nadležan za moj slučaj. I on me je saosećajno gledao“.
Početkom ovog meseca Anastasijevića su, kao što objašnjava u svom tekstu, posetili ljudi iz Tribunala sa pozivom da bude svedok u procesu protiv Jovice Stanišića, ozloglašenog Miloševićevog šefa tajne službe.
„Bio sam iznenađen jer Stanišića nikada nisam upoznao, a sve što o njemu zanam odavno sam napisao u tekstovima za „Vreme“. Bio sam još više iznenađen kada su mi rekli da sam na listu svedoka stavljen pre šest meseci 2. aprila (p.a. 12 dana pre pokušaja ubistva!) i da je taj spisak još tada dostavljen Stanišićevim braniocima“.
Iz Haga o ovome nisu Anastasijevića ranije obavestili jer su, kako su mu rekli, zaboravili. A na njegovo pitanje ima li Hag boljeg svedoka od njega odgovorili su mu da „da tu postoji problem, jer je nekoliko ljudi sa te liste naprasno preminulo, dok su drugi odbili da svedoče ili su promenili iskaz“. Anastasijević je zamolio da ga izbrišu sa tog spiska, i odbio je da svedoči u ovom procesu, kao i u onom koji se vodi protiv Šešelja.
Anastasijević je naglasio u svom tekstu da sve što je naveo su činjenice, ali da se ne usuđuje da na osnovu njih tvrdi da šešelj i Stanišić imaju bilo kakve veze sa bombom na njegovom prozoru.
T.N.Đ.
