ENPolicija nije uverena da je batina bilo, a Vesna Bojičić, dopisnik srpskog servisa Glasa Amerike iz Prištine, tvrdi da je pre nedelju dana pretučena u svom stanu u Čaglavici. Portparol Kosovske policijske službe Veton Eljšani prekjuče je izjavio da postoji osnovana sumnja da je Vesna Bojičić lažno prijavila da je bila napadnuta, čime je izvršila krivično delo „lažnog prijavljivanja” i da će zbog toga njen slučaj biti „predat nadležnom sudu”. Bojičićka, sa kojom je „Politika” juče stupila u kontakt telefonom, tvrdi da „ne želi da komentariše gluposti”, kako ona naziva zvanične izjave portparola KPS-a.
Napad se, prema njenim tvrdnjama, koje su dobile publicitet u našoj i svetskoj štampi, desio u noći između 15. i 16. oktobra. Njena verzija glasi da je napadač bio obučen u crnu uniformu, da je imao fantomku na glavi, da je „dobro govorio srpski jezik” i da ju je pretukao u njenom stanu. Rekao joj je – ukoliko joj ova opomena ne bude došla glave, da će je ućutkati metkom, a da će tom metku prethoditi otmica njenog deteta, o čemu je ona detaljno obavestila svoje šefove u centrali. Njena priča je objavljena i na sajtu Glasa Amerike 17. oktobra. Evo šta je svojim kolegama Vesna Bojičić tada još rekla: „Tražim politički azil, napustiću Kosovo, jer ne mislim da treba da živim u sredini gde ću biti meta i jedne i druge strane. Albanci su me palili 17. marta, napadač koji vrlo dobro govori srpski, a za koga ne mogu da tvrdim da je Srbin, tuče me, Srbi mi prete. Ovde pre svega treba da se napravi demilitarizacija mozgova . Ovo je osma godina, dovoljno sam se borila i u svakom trenutku bila spremna da odgovorim potrebama ovog društva da se stabilizuje, da krenemo dalje”.
Posle toga su se uzbunili i duhovi u esnafskim udruženjima, brujala je čaršija, svako je imao svoju verziju, podsećao da je Vesna novinar koji godinama profesionalno i pod otežanim uslovima obavlja svoj posao. Njen stan u Prištini zapaljen je 17. marta 2004. godine, više puta je prebijana.
Na drugoj strani našli su se gosti kafane „Trezor” u Gračanici koji su tvrdili da se, noć uoči navodnog napada, novinarka pobila s gazdaricom posle nekoliko popijenih čašica. A onda je navodno imala saobraćajku, ako se može verovati drugim svedocima koji su videli njen oštećeni auto.
Vesna Bojičić nije napad prijavila policiji, a nije zvala ni hitnu pomoć. Kada smo juče telefonom razgovarali, sve je bilo nezvanično, ništa „nije bilo za novine” sem onog da ne želi da komentariše policijske gluposti koja, po običaju, tek posle deset godina otkriva zločince. Na osnovu svog „višegodišnjeg lošeg iskustva”, nema poverenja u kosovsku policiju, ni u kosovske institucije.
Ipak, nešto kasnije, u izjavi agenciji Beta ona je rekla da očekuje da će danas, nakon što da izjavu međunarodnoj policiji ona nešto učiniti na otkrivanju vinovnika incidenta. Ona je navela da „za eventualno pokretanje krivičnog postupka protiv nje nema elemenata” pošto još nije dala izjavu policiji.
Predsednik Društva novinara Kosova i Metohije Žarko Joksimović takođe nije juče bio raspoložen za razgovor. Uputio nas je na beogradska udruženja koja „bolje od njega” znaju šta se događalo, i „bolje poznaju koleginicu Bojičić”. Ni povodom sumnje policajaca da se iza svega krije namera novinarke Glasa Amerike da napusti Kosovo i zatraži politički azil, Joksimović nije bio voljan da govori.
– Obratite se profesionalcima iz NUNS-a i UNS-a, evo, recimo, Ninu Brajoviću, jer su se oni odmah oglasili, a ja ne bih više ništa o tome – završio je svoju zvaničnu izjavu predsednik esnafskog udruženja Kosova i Metohije.
Dakle, Agencija nezavisnih elektronskih medija, Udruženje novinara Srbije i Društvo novinara Kosova i Metohije osudili su napad na novinarku Glasa Amerike i zatražili efikasnu istragu. Od međunarodne administracije i privremenih institucija Kosova ANEM je zatražio „da se obezbede lična bezbednost i elementarni uslovi za rad novinara i pruži odgovarajuća zaštita slobode istraživanja, koja je nužan preduslov demokratizacije društva”. ANEM je pozvao da, sem profesionalnih medijskih udruženja, i demokratska javnost iskaže solidarnost sa novinarkom Vesnom Bojičić.
Portparol Veton Eljšani, koga su svi prozivali, kaže da je očekivao da napadnuta novinarka da izjavu policiji. Ona kaže da za to nije imala vremena jer je, kako nam je rekla, vodila sina kod lekara.
Evo šta je još Eljšani izjavio za Tanjug:
– Uzeli smo izjave svedoka koji tvrde da je Bojičićeva u noći između 15. i 16. oktobra bila u jednom lokalu u Gračanici, kao i izjave svedoka koji su pokušali da joj pomognu nakon saobraćajke tog jutra.
Naveo je i da istraga policije pokrenuta nakon pisanja medija ukazuje da je Bojičićeva lažno prijavila navodni napad i da, po mišljenju ljudi u policiji, postoji dovoljno dokaza da se pokrene postupak pred sudom.
Veton Eljšani je dodao da je Vesna Bojičić odbila da da izjavu policiji, da je odbila da je policajci fotografišu bez sudskog naloga, kao i njen „opel kadet” na kome su vidljivi tragovi oštećenja na prednjem delu.
Rajna Popović
