ENUostalom, većina novinskih tekstova, ako nisu agencijski ili odnekud preneti, trebalo bi da su jedinstveni. Jer ih niko drugi nema. To još ne bi trebalo da znači da su i ekskluzivni.
U poslednje vreme u gotovo svoj štampi imamo priliku čitati tekstove (kolumne) poznatih, ali ne novinara, već poznatih u raznim drugim poslovima, „ekskluzivno za…”. Ima tu muzičara, pevačica, šahista, košarkaša, kuvara, lepotica, slikara i ko zna sve kojih. Uostalom, kao u politiku i sport – „svi” se najbolje razumeju i u pisanje za novine. To je trend i u ekskluzivitetu roba, kako piše „Balkan magazin” (). Nedavno se, naime, na tržištu pojavio nakit koji je osmislio arhitekta (Frenk Geri za „Tifani”), akten tašna iz ruku dizajnera odeće (Metju Vilijamson za „samsonajt”), kuhinjski porcelan koji je zamislio glavni kuvar (Gordon Ramzi), Donatela Versače je za „nokiju” osmislila telefon (7270) koji je napravljen u samo 727 primeraka i to samo u Austriji, i tako dalje.
Naravno, pod oznakom „ekskluzivno” kadgod se može naći i tekst koji je s pravom tako označen.
U takve ne spada intervju sa Konstantinom Kosačevim, predsednikom Spoljnopolitičkog odbora ruske Dume, koji je u „Presu” prekjuče na prvoj strani označen kao „ekskluzivan”, jer ga je, takođe najavljenog na prvoj strani, imala i „Politika”, ali bez naznake da je samo njen. Tekst, naravno, nije isti, mada su pojedina pitanja veoma slična budući da je ista tema: ruski stav povodom rešavanja kosmetskog pitanja. Kad već pominjem list za koji pišem, valja skrenuti pažnju na jednu novu pojavu.
Nije neuobičajeno da ozbiljne novine „preuzmu” od tabloida pojedine teme, ali tako što ih obrade u skladu sa novinarskim pravilima. Osvetle ih sa više strana, stave u odgovarajući kontekst. Ali dogodilo se, minule nedelje, da je „Politika” punila naslovne strane tabloida. Napisi objavljeni u „Politici”, posle dan ili dva su „tabloidizirani”. „Politika” je najpre objavila tekst o „vepru ubici” koji je usmrtio Slavka Radovanovića u selu Miločaj kod Kraljeva, kao i napis o hapšenju profesorke pirotske Srednje stručne škole Radice Veljković koja je uhvaćena sa 3.984 tablete „tramadola”. Dan, odnosno dva kasnije o tome su pisali „Kurir” i „Pres”.
Mada je pisao kasnije, pa prema tome imao i više vremena da se domogne zanimljivih detalja, „Kurir” je, na primer, svoje čitaoce obavestio da je nesrećnog starca vepar ujeo „ispod kolena”, a „Politika” je dan ranije tvrdila da je ujeden „za prepone”.
Ko je u pravu?
Uz „Kurirov” tekst dodat je okvir (antrfile) u kojem je data izjava dr Zvonka Veselinovića, direktora kraljevačke bolnice, koji je izjavio je da je „Slavko Radovanović imao teške povrede mekih tkiva i krvnih sudova u predelu buta…” Čitaocu dakle preostaje da se doseti da li „predeo buta” može biti „ispod kolena” ili je kojim slučajem bliži preponama.
Što se novinara „Kurira” tiče, on se opredelio.
Ima tu još nekih nepodudarnosti, ali da se manemo detaljisanja. Jer, ovde se otvara važnije pitanje: da li je reč o nagoveštaju jedne nove pojave, ili o slučajnosti? Ili – da li se „ozbiljne novine” (kako se uobičajila nazivati pojedina štampa) naginju tabloidizaciji? Odgovor će najbolje dati vreme. Zasad se sasvim pouzdano može reći da ne postoji tema koje se ozbiljne novine mogu libiti (ili, koja je „ispod njenog nivoa”), jer je svaka i za njih, ali na način koji je ozbiljan, utemeljen, pouzdan, tako da se takvim novinama veruje. Ne zato što su bezgrešne, već i zato što su spremne da priznaju kad pogreše.
To, istina, povremeno priznaju i tabloidi, ali tako da čitalac jedva može zapaziti da je reč o ispravci.
Ili, „na svoj način”. Kao što je svojevremeno jedan takav list, posle dužeg preganjanja i odugovlačenja, objavio da je pogrešio a da je pevačica o kojoj je reč – nevina.
Teško je poverovati novinama koje i u samom sloganu uz svoj naziv svakodnevno, krupnim slovima, ispisuju netačnost: „Alo!, najveće dnevne novine u Srbiji.”
Veće novine su „Borba”. U svakom pogledu.
Slobdan Stojićević
