ENČlan Saveta Republičke radiodifuzne agencije Slobodan Đorić ističe za Danas da ova agencija smatra da privatizacija medija neće ugroziti stanice koje emituju program na jezicima nacionalnih manjina.
– Predstavnici manjinskih medija mogu da se obrate Radio-televiziji Vojvodine, koja ima čitavu mrežu i koja je upravo formirana da bi se nacionalnim manjinama omogućilo da se informišu na svom jeziku. U dodeljivanju dozvola za emitovanje programa RRA je imala u vidu da pojedine stanice nacionalnih manjina treba da imaju frekvenciju – ukazuje Đorić, dodajući da ne postoji problem u tome da opštine ili druge institucije finansiraju komercijalne stanice koje imaju program za nacionalne manjine. RRA je, kako kaže Đorić, na mnogim okruglim stolovima uveravala predstavnike manjinskih medija da privatizacijom neće nestati programi na jezicima nacionalnih manjina.
Bojan Pajtić je u sredu u Novom Sadu, posle sastanka s ministrom Markovićem, poručio da „zaštita prava nacionalnih manjina jeste javni interes“.
– Od privatnih vlasnika niko ne može očekivati da brinu o multijezičnosti programa 21 elektronskog medija u Pokrajini koji emituju program na ukupno devet jezika manjina. Otuda i ova inicijativa o zaustavljanju privatizacije takvih medija koja se upućuje Vladi Srbije i Agenciji za privatizaciju – obrazložio je Pajtić.
Predsednik Mađarskog nacionalnog saveta Laslo Joža kaže da programi manjinskih medija nemaju dobar marketinški potencijal i da novim vlasnicima neće biti isplativa tržišna privlačnost emisija na manjinskim jezicima.
– Činjenica je da je Srbija razvila sistem javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina, ali je on ugrožen privatizacijom. Zbog toga tražimo da se vrati društvena briga o pitanju manjinskih medija – ističe on za Danas. Prema njegovim rečima Mađarski nacionalni savet već tri godine upozorava na problem privatizacije manjinskih medija, „ali je, nažalost, tek sada usledila inicijativa Izvršnog veća Vojvodine i Ministarstva „. Jože dodaje da je vredna spomena i inicijativa poslanika Saveza vojvođanskih Mađara o ovom pitanju, o kojoj se sada raspravlja u srpskom parlamentu.
Pomoćnik ministra kulture zadužen za medije Dragan Janjić ističe za Danas da kompletna privatizacija medija do 31. decembra nije moguća, „tako da će medijima biti omogućen period od tri meseca tehničkog produžetka kako bi završili posao iduće godine“. On navodi da je u ugovore o privatizaciji uvršćena i klauzula prema kojoj novi vlasnici manjinskih medija posle privatizacije imaju obavezu da zadrže programske šeme u narednih pet godina, do digitalizacije.
– Ministarstvo kulture smatra da je taj predlog dovoljan i da će obezbediti ostvarivanje dostignutog stepena prava nacionalnih zajednica u informisanju, ali se ljudima u Vojvodini očigledno to ne čini tako – objašnjava Janjić i dodaje da je Ministarstvo vodilo računa o tome da interesi manjina budu zaštićeni.
Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski kaže za Danas da predstavnici pomenutih institucija traže „nešto što je u ovom trenutku nezakonito“.
– Rešenje da se ne privatizuju manjinski mediji jeste neprincipijelno, jer ako se ne privatizuju, recimo, mediji u Subotici, Vršcu ili Dimitrovgradu, onda bi i mediji u Šapcu, Užicu ili Loznici tražili da se i oni izuzmu iz privatizacije – objašnjava Veljanovski. Prema njegovim rečima postoji niz drugih načina na koji su manjinski mediji mogli da obezbede opstanak svojih medija, na primer da apeluju na RRA da u okviru strategije razvoja radiodifuzije predvidi dovoljan broj frekvencija za radio i TV stanice koje emituju program na jezicima narodnosti i „da se tako transformišu u stanice civilnog sektora, što Zakon omogućava“.
– To što Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Izvršno veće Vojvodine predlažu loše je rešenje, zbog toga što bi mediji i dalje ostali u rukama lokalnih političara, što ne bi smelo – naglašava Rade Veljanovski.
Podsetimo, nedavna privatizacija Radio Sombora i Radio Srbobrana, kao i najava aukcija na kojima će se prodavati i drugi elektronski mediji u Pokrajini koji emituju program i na jezicima nacionalnih manjina, izazvala je negativne reakcije, manjinskih zajednica, a naročito političkih partija vojvođanskih Mađara.
J. Diković
