ENZbog toga su se ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo i kulturu, Republička agencija za telekomunikacije (RATEL) i Republička radiodifuzna agencija (RRA), saglasili da i elektronski mediji u Srbiji moraju do predviđenog roka preći na digitalni sistem emitovanja programa. Strategiju razvoja digitalizacije u Srbiji izradiće stručna grupa koja će biti formirana do kraja godine.
Ukoliko Srbija na vreme ne pređe na digitalnu radiodifuziju, ocenjuje pomoćnik ministra za telekomunikacije Slobodan Laketa za Danas, pojaviće se problemi sa emitovanjem u pograničnim područjima.
– Nismo u obavezi da ugasimo predajnike, već da ih prilagodimo snagom kako ne bismo drugima pravili smetnju. Takođe, gubimo pravo na zaštitu postojećih frekvencija. Trudićemo se da se prilagodimo okruženju, do roka koji je dala EU – objašnjava pomoćnik ministra za telekomunikacije.
Laketa kaže da će se boriti za što bržu tranziciju, „jer nam to omogućava brži razvoj modernih telekomunikacija“. On navodi da se na Svetskoj radio konferenciji WRC u Ženevi pregovara da se deo opsega predviđenog za radiodifuziju posle 2015. iskoristi za napredne tehnologije mobilnog pristupa Internetu.
– Evropske strategije imaju dva scenarija. Prvi, s digitalnim ostrvima, gde se digitalno emitovanje uvodi prema planiranom rasporedu, čime se omogućavaju kontrola kvaliteta, merenje i puštanje u rad digitalnog prenosa. Drugi scenario u prelaznom periodu kao obavezu za svakog emitera uvodi takozvani simulkasting, odnosno istovremeni analogni i digitalni prenos – objašnjava za Danas Irini Reljin, docent na predmetima iz oblasti Televizije i Multimedijalnih sistema.
Srbija bi mogla da ostane izolovana i za razmenu programa ako ne počne digitalizaciju na vreme, smatra Reljin, a postojeći analogni programi će imati smetnje od digitalnih signala iz zemalja u okruženju. Ona ističe da zakonom treba predvideti isključenje analognih programa i način na koji će se vršiti raspodela kanala, jer postoje veće mogućnosti radiodifuznog spektra.
Digitalna radiodifuzija će omogućiti multimedijalne servise kao što je multimedijalni teletekst, Internet i prenos govora. To otvara pitanje usklađenosti zakona o telekomunikacijama i radiodifuziji, koji su doneseni pre odluke o digitalnom emitovanju. Pomoćnik ministra za telekomunikacije potvrđuje da je u toku priprema izmena Zakona o telekomunikacijama koja se bavi i pitanjima digitalne radiodifuzije.
– Postojeća regulativa je u skladu sa okvirom EU iz 1998. Od tada ga je EU nekoliko puta menjala, pa se više ne govori o telekomunikacijama već o elektronskim komunikacijama. Tržište je liberalizovano, postoji samo jedna strategija koja objedinjuje informaciono društvo, telekomunikacije i radiodifuziju. Takođe, postoji jedna agencija, a ne četiri-pet kao kod nas. Najveći zaostatak je u regulativi, mnogo veći nego kod tehničkih rešenja – objašnjava Laketa.
Prema njegovim rečima Ministarstvo analizira da li Srbija mora da prođe istu proceduru kao EU, ili može da preskoči neke faze. On najavljuje da će na novom zakonu Ministarstvo raditi od početka 2008. i da će to biti „veliko spremanje“.
– U procesu digitalizacije Srbija zaostaje zbog toga što to nije bilo prioritetno pitanje i niko se njime nije bavio. Ona će nam doneti ogroman tehnološki napredak, više od 35 kanala, bolji kvalitet emitovanja, a takav program može da ide i kroz telefonski kabl. U tim uslovima sadržaj će određivati koliko će se kanala emitovati. U EU je slogan „Sadržaj je bog“. I mi ćemo morati da uvedemo kontrolu sadržaja – naglašava pomoćnik ministra kulture zadužen za medije Dragan Janjić.
Da bi EU zaštitila gledaoce od kupovine neadekvatnih TV uređaja, a države od štetnog otpada, propisala je da TV aparati u prodaji moraju imati mogućnost prijema dvojnog emitovanja (analognog i digitalnog) u prelaznom periodu.
– Treba pripremiti i motivisati gledaoce za kupovinu set-top-boks uređaja koji omogućuje prijem digitalnog programa preko analognog televizijskog uređaja, kao i da kupuju digitalne aparate – zaključuje Reljin.
Pre započinjanja digitalizacije nadležni organi će takođe morati da propišu gde će se odlagati stari televizijski aparati i na koji će se način oni reciklirati.
Slobodanka Stamenić
