ENNaime, posle velikog nezadovoljstva koje su prema privatizaciji medija iskazale pojedine institucije, među koji su najglasniji bili nacionalni saveti manjina, obustavljena je privatizacija lokalnih medija koji emituju programe na manjinskim jezicima. To je omogućeno novim setom zakona o lokalnoj samoupravi, koji je donet krajem januara prošle godine, iako Zakon o javnom informisanju izričito zabranjuje da opštine osnivaju medije.
Sagovornici Danasa različito govore o političkom uticaju u medijima čiji su osnivači nacionalni saveti, kao i o obustavljanju privatizacije.
Tomoslav Žigmanov, publicista iz Subotice, kaže za Danas da je u nacionalnim savetima, otkako su formirani 2004, bilo naznaka ozbiljnih zloupotreba i da je u tom kontekstu njihov odnos spram medija bio usmeren na to da vladajuće političke strukture stave medije pod neku vrstu kontrole. Ona se ogleda u tome što nacionalni saveti imenuju upravne, izvršne i uređivačke organe medija kojima su osnivači, upozorava Žigmanov. Kako kaže, potrebno je izgrađivati modele prema kojima će mediji na manjinskim jezicima postati javni servisi, jer bi se tako izbegao politički uticaj.
– Obustavljanje privatizacije medija, koji emituju programe na jezicima manjina, a čiji su osnivači opštine, nije dobro rešenje, jer bi u tom slučaju politička oligarhija na lokalu i dalje imala velike ovlasti – zaključuje naš sagovornik.
S druge strane, Balint Pastor, predsednik Izvršnog odbora Mađarskog nacionalnog saveta, smatra da je veoma važno to što sada taj savet ima ovlašćenja nad dnevnim listom „Mađar so“ i nedeljnikom „7 Nap“, „jer je politikum Saveza vojvođanskih Mađara još od devedestih godina smatrao da o institucijama koje su od presudnog značaja za našu zajednicu, brigu treba da vode izabrani predstavnici Mađara u Srbiji“. Pastor podseća da je zahvaljujući poslanicima SVM obustavljen proces privatizacije medija na lokalnom nivou koji emituju program na jezicima manjina, ali naglašava da to još nije krajnje rešenje. Prema njegovim rečima, poslanici SVM podneli su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji u julu prošle godine, ali taj predlog još nije došao na dnevni red Skupštine.
– Bez obzira na to, obustavljen je proces privatizacije i mi smo uspeli da sačuvamo naše medije. Ubeđeni smo da je ovo rešenje u potpunosti u skladu sa standardima zemalja Evropske unije – navodi Pastor.
Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski smatra da se nacionalni saveti „nisu dobro pokazali“ otkako su formirani, jer se nisu angažovali na promeni vlasničke stukture manjinskih medija. Kada je reč o Sandžačkim novinama, Veljanovski ističe da država ne treba da osniva medije, ali da može da im pomogne ukoliko je u pitanju očuvanje nacionalnog identiteta.
– Ako su tačni navodi da su te novine naklonjene jednoj političkoj opciji, onda se isključuje mogućnost da država finansira takav medij. O tome da li postoji politički uticaj u Sandžačkim novinama trebalo bi da vodi računa Ministarstvo kulture – objašnjava Veljanovski.
J. Diković
