ENPretnje, uvrede i fizički nasrtaji bili su neprilike sa kojima su se, zbog posla koji obavljaju, suočavali novinari u Srbiji u poslednjih godinu dana. Od februara prošle do februara ove godine zabeležena su 22 napada na novinare, pokazuje najnoviji izveštaj Udruženja novinara Srbije. Iz ovog dokumenta može se zaključiti da se krivci najčešće izvuku ili ostaju neotkriveni, a i kada je njihov identitet poznat, uglavnom prolaze bez kazne.
Nakon što je, pre nešto više od godinu dana, novinara „Vranjskih novina” Dušana Đorđevića napao direktor Sportske hale u Vranju, sve se završilo na obaveštavanju javnosti, sudskog postupka nije bilo. Nedugo posle toga, prošlog marta, Zorica Milosavljević, novinarka „Dnevnika”, izbačena je sa godišnje skupštine odbora Srpske radikalne stranke u Sremskim Karlovcima i to uz asistenciju policije, a na isti način je udaljena i Slađana Stojanović iz „Građanskog lista”.
Prošlog aprila Dinku Gruhonjiću, predsedniku Nezavisnog društva novinara Vojvodine, upućene su pretnje „Nacionalnog stroja”. Gruhonjić je bio na informativnom razgovoru u novosadskoj policiji i na tome se sve završilo. Zoran Šaponjić, novinar „Glasa javnosti”, napadnut je u aprilu na sahrani vehabije Ismaila Prentića u Novom Pazaru i polomljen mu je fotoaparat. Miloš Cvetković, fotoreporter „Kurira”, uspeo je da umakne i bar sačuva opremu za rad. Novinari nisu prepoznali dvojicu osumnjičenih privedenih u policiju, a incident još nije rasvetljen.
Najozbiljniji lanjski napad desio se u Beogradu kada je na prozoru stana novinara „Vremena” Dejana Anastasijevića eksplodirala bomba. Slučaj je privukao veliku medijsku pažnju, osudi napada pridružili su se najviši državni funkcioneri, a policija je uveravala da je otkrivanje počinilaca prioritetno. Međutim, do danas, uprkos obećanjima, nisu pronađeni izvršioci napada.
Da ni prisustvo policije ne može uvek da odvrati nasilnike od nauma da se razračunaju sa novinarima pokazuje i slučaj Petra Jeremića, glavnog urednika „GMP pres” iz Gornjeg Milanovca. Dok je snimao i prikupljao informacije o saobraćajnom udesu, Jeremića su Nenad J. i Radivoj J. udarili i oteli mu fotoaparat. Policija ga je zaštitila, podnela prijave i sudski postupak je u toku.
Prošlog avgusta zabeležena su čak četiri napada na novinare. Fotoreporter „Građanskog lista” Miloš Ćirković je napadnut dok je snimao kuću u jednoj novosadskoj ulici i oteta mu je kartica iz fotoaparata. Slučaj je prijavljen policiji, ali napadač nije pronađen. Mnogo gore je prošao Milorad Vujačić, novinar crne hronike „Dnevnika”, koga je, i dalje nepoznati, napadač udario pesnicom u glavu. Novinara TV Leskovac Bratislava Ilića, dok je pripremao prilog o ukradenom avionu na sportskom aerodromu u Leskovcu, napao je Mihajlo Radenović udarivši ga u leđa. Postupak je pokrenut, ali nije okončan.
Pravdi nisu privedeni ni oni koji su pretili smrću Darku Dimitrijeviću, novinaru Radio Goraždevca. Posle priloga o poslovima sa lekovima, za koje se sumnja da su tokom dve godine, umesto u Goraždevcu, završavali u privatnim apotekama širom Srbije, upućene su mu telefonske pretnje da će dobiti „metak u glavu”.
Fotoreporter „Kurira” Aleksandar Pavlović je drugog oktobra pretučen na sahrani Vladimira Samardžića Globusa na groblju u Malom Mokrom Lugu u Beogradu, dok je sutradan Vladimir Ilić, dopisnik „Večernjih novosti”, iz Čačka, zadobio udarac od obezbeđenja na gradilištu u selu Kačulica kod Čačka. U tom selu gradi se bolnica, vlasništvo ministra Velimira Ilića, koji je ovog i druge novinare zainteresovane za ovo gradilište optužio da su „zlostavljali njegove ovce”. Da li je takva prijava stigla u čačansku policiju još je nepoznanica, jer odgovora nema ni posle upita UNS-a, kao ni naloga poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića.
Marija Petrić
