Pet lokalnih televizija i devet radio-stanica puna kapa za grad?

Dozvolu za emitovanje televizijskog programa dobili su NS plus, „Beseda“, Kanal 9, „Apolo“, kao i „Delta“ i „Mozaik“, koji će deliti istu frekvenciju. Godišnja naknada za emitovanje programa iznosi 2.429.352, a za korišćenje TV frekvencije – 538.729 dinara. Kad je reč o radio-stanicama, epitet novosadske dobili su Radio 021, „Planeta“, „Sajam“, „Signal“, „Jesenjin“, Radio 5, „Marija“ i „Beseda“. Tu su i Radio „Jugović“ za Kać, kao i Radio Futog i Kisač za ta dva prigradska naselja. Buduće novosadske stanice moći će da se slušaju na 90, 91, 91,8, 92,2, 98,8, 100,6, 101, 104,5 i 107,5 MHz. Za Kać je rezervisano 88,2, Kisač dobija 103,8, a Futog 99,5 MHz. Godišnja naknada za emitovanje programa iznosi 121.467, a za korišćenje radiofrekvencije 53.873 dinara, dok je u prigradskim naseljima iznos znatno niži, pa je godišnja naknada za emitovanje programa, odnosno korišćenje frekvencije – 3.037 i 1.800 dinara.

Međutim, RRA tako nije završila posao, jer joj ostaje da prekontroliše jesu li emiteri na vreme počeli da emituju program, odnosno jesu li oni koji nisu dobili dozvolu prekinuli program. Po rečima zamenika predsednika Saveta RRA Aleksandra Vasića, emiter je dužan da emitovanje programa počne najkasnije 90 dana od prijema dozvole RRA i Republičke agencije za telekomunikaciju (RATEL). Kako objašnjava Vasić, radio i televizijske stanice koje nisu dobile dozvolu emitovaće program dok se konkurs ne završi zbog mogućih prigovora.

– RRA uskoro će uputiti zahtev svim radio i televizijskim stanicama koje nisu dobile dozvolu da prekinu rad. Ukoliko ne budu to poštovale, Savet RRA zabraniće emitovanja programa i podneti prekršajne prijave. Prema Zakonu o radio-difuziji, predviđene su i kazne od 300.000 do 1.000.000 dinara za pravna lica, a prijave se mogu podnositi svakog dana, dok se emituje program bez dozvole. Ukoliko emiter nastavi s programom, ovlašćena osoba zapečatiće prostorije stanice. Svaka povreda službenog pečata krivično je delo. Stanicama koje su dobile dozvolu za emitovanje ona prestaje da važi i pre isteka roka na koji je izdata, ako emiter nije započeo emitovanje programa u propisanom vremenu. Zakon o radio-difuziji predviđa da se u tom slučaju oduzme dozvola – rekao je Vasić.

Televizijske stanice koje nisu dobile dozvole za zemaljsko emitovanje okrenule su se „životu“ na kablovskoj mreži. RRA izdaje dozvolu za kablovsko ili satelitsko emitovanje programa bez javnog konkursa, na zahtev operatora, ali Vasić dodaje da su kablovski distributeri obavezni da pribave dozvolu za RTV program koji nije dobio dozvolu za zemaljsko ili kablovsko emitovanje. Direktor opštih poslova kablovskog distributera KDS Zoran Đorđević kaže da je to uobičajena procedura.

– Mi pribavljamo dozvole za emitovanje kanala na kablovskoj mreži ako smo se tako dogovorili s televizijom. Dozvola se u principu uvek dobije. Ukoliko postoji dogovor, KDS plaća takse za emitovanje programa, a televizija uslugu što je na kablovskoj mreži. Baš zato što od RRA nisu dobile dozvolu za zemaljsko emitovanje – sve više televizija okreće se kablovskom sistemu – zaključio je Đorđević.

D. Ignjić