EN
„Vidite koliko se u našoj državi govori o slobodi medija a onda deo javnosti, što se dešava u ovom slučaju, traži da se nešto zabrani“, rekla je Gojković za Betu, navodeći da čitav svet beži od toga da uređuje šta će mediji da objave.
Prema njenim rečima, urednici treba pre da razmišljaju i nađu meru između ekskluzivnosti i nekog uticaja na javno mnjenje.
„Da li može da se zabrane ili ne objave ovakvih strašnih dela, mislim da u svetu tako nešto ne postoji. Ako postoji razmišljaćemo, ionako radimo na izmenama i dopunama Zakona o slobodi informisanja, ali, s druge strane, onda postoji zadiranje u uredjivačku politiku medija“, rekla je Gojković.
Kako je rekla, interesantno je da je za neke tema objava tih fotografija a nisu „stravični zločin i činjenica da godinama oko nas imamo monstrume koji su u stanju da učine najnezamislivija krivična dela nad drugim ljudima“.
Na konstataciju da neke porodice tvrde da su na televiziji prvi put videli da su njihovi najbliži žrtva tog zločina, ona je rekla da joj je žao ako je tako.
Odgovarajući na pitanje kako kao pravnik gleda na to da su fotografije izašle u javnost iako istraga nije gotova, ona je rekla da o tome mogu da se izjasne „samo pravna struka i sudovi, o tome političari ne treba da govore“.
„Zato se ja uzdržavam, uostalom nama je zabranjeno da komentarišemo postupke koji nemaju pravosnažan epilog“, rekla je Gojković, a na konstataciju da to političari rade, odgovorila je da se ona pridržava zakona.
Odgovarajući na direktinije pitanje da li je napravljena greška što su fotografije izašle u javnost, ona je rekla da ne može da daje nikakve ocene pre pravosnažne presude, jer bi neko mogao njene izjave da iskoristi u jednom ili drugom pravcu.
