EN
Skoro je obeležena godišnjica otkako je Srbiju prodrmala pobuna protiv uvođenja policijskog časa koje je najavio predsednik republike Aleksandar Vučić.
Ti dani, prvih pet najviše, ostali su obeleženi suzavcem, hapšenjima i policijskom brutalnošću. Dim, pendrek, džipovi, jurišanje, batinanje, maltretiranje, konjica, hapšenja – tokom tih nekoliko dana građanima Srbije sopstvena država je uterivala strah u kosti.
Novinari su se u tim infernalnim danima i noćima pronašli između čekića i nakovnja. Bili su na udarcu kako demonstranta, tako i policijskih službenika.
Slučaj koji „smrdi“
Jedini slučaj koji je „rešen“ jeste slučaj prebijanja Vojislava Milovančevića, novinara „Nova.rs“, koga su 9. jula napali mladići starosti oko 20 godina.
U predmetu Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu oštećenog Vojislava Milovančevića nakon sprovedene istrage zaključen je sporazum o priznanju krivičnog dela. Sud je prihvatio sporazum dana 22.07.2020, te je izrekao pravosnažnu osuđujuću presudu i okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine koju će izdržati u prostorijama u kojima stanuje.
„Njemu je određen kućni pritvor, ali bez elektronskog nadzora“, kaže Milovančević za NUNS. On kaže da nije zadovoljan presudom jer, kako kaže, osuđen je čovek za kojeg misli da ga uopšte nije udario.
„Čitava priča mi ’smrdi’ da je tu neko oslobođen, a da su ovom čoveku, pošto je višestruki povratnik, prikačili, da bi ove druge oslobodio odgovornosti“, ističe Milovančević.
Postupak u toku zaboravljanja
Prema podacima u koje je Nezavisno udruženje novinara Srbije imalo uvid, za sada je još pet predmeta zvanično u procesu. Svima njima je status zajednički i glasi „postupak u toku“
Podsetnika radi, novinarka Insajdera Irena Stević fotografisala je kordon policije kod zgrade Predsedništva, s leđa su joj pritrčala dvojica muškaraca u civilu i oteli joj telefon iz ruke. Njen zahtev da se legitimišu odbili su uz pogrdne reči, a jedan od muškaraca je rekao da je pripadnik BIA.
Sa druge strane, novinar Bete Žikica Stevanović prebijen je 8. jula od pripadnika policije na protestu, ai snimatelji Luka Pređa i Relja Pekić su zadobili udarce pendrecima. Takođe, iste te večeri je i na novinarku portala Nova.rs fizički nasrnuo policijski službenik. Fotoreporteri agencije Bete Miloš Miškov i Svetlana Dojčinović pogođeni su 10. jula u glavu i ruku kamenom i ciglom koje su doletele iz grupe demonstranata okupljenih u blizini ulaza u zgradu Narodne skupštine. Uroš Arsić, reporter TV Nova S, takođe je bio povređen. Dopisnici RTS-a iz Novog Sada novinar Milan Srdić i snimatelj Lazar Vukadinović fizički i verbalno su napadnuti dok su izveštavali sa protesta ispred gradske skupšitne u Novom Sadu.
Mehanizmi postoje, problem je u ljudima
Ono što je zajedničko svim tim slučajevima jeste utisak njihovog anesteziranog tapkanja u mestu, koji ne šalju ikakve signale da će se ikada probuditi iz birokratske kome.
Na pitanje zašto se ovi slučajevi ne rešavaju, postoje li mehanizmi za ovako nešto, ili je problem u ljudstvu, ili pak u nečemu drugom, Rade Đurić, pravnik i istraživač Nezavisnog udruženja novinara Srbije, kaže da mu se čini da se „slučajevi rešavaju, ali veoma sporo. Usled određenih problema koji sad imaju veze i sa vremenskom distancom, poteškoćama oko utvrđivanja koji su se policajci nalazili na kojim pozicijama, različitih, verovatno i jednsotranih izjava, ali i haosa koji je nastajao u naletima. Međutim ističemo i mogućnost da policija i tužilaštvo zapravo nikada nisu prihvatili činjenicu da pripadnici MUP-a zapravo jesu prekoračivali svoju dužnost, i da se to zaista dogodilo“.
„Sa druge strane, možda to i razumeju veoma dobro, ali iz određenih razloga, za koje verujem da mogu da budu političke ili prirode vezane za rad same institucije, lojalnosti prema kolegama, međusobne podrške – ne žele da se tako nešto dogodi. Generalno, postoji ta svest neprihvatanja na nižim nivoima što govori o neodovljnom stepenu razumevanja i senzibiliteta za poslove novinara“, naglašava Đurić.
On dodaje da mehanizmi za rešavanje ovakvih slučajeva postoje, i da je je problem u ljudima, ali i kojim ljudima, na kojim pozicijama.
„Sa jedne strane moramo da razumemo da policajci mogu da prenagle, odreaguju negativno i protivno svojim nadležnostima, međutim očekujemo visok stepen razumevanja i odgovornosti za svoje ponašanje i ponašanje svojih kolega. Unutrašnja kontrola ovo mora da rešava efikasnije, ne mogu da verujem da fali kamera i ostalog materijala jer smatram da se akcije ovakvog tipa u potpunosti beleže“, jasan je Đurić.
Dugovečnost nekažnjivosti
Stara je floskula postala da pripadnici MUP-a često prolaze nekažnjeno za bilo kakva prekoračenja svojih nadležnosti, međutim, u ovako otvorenim slikama nasilja, koji su mogli da se vide svuda, prema podacima do kojih smo moglida dodjemo nijedan policijski službenik, koji je tih dana bio na ulicama i demonstrirao silu, nije procesuiran.
„Na žalost, ono čega se plašimo jeste moguća situacija da unutrašnja kontrola odnosno interni postupci u okviru MUP, pa kasnije kroz tužilaštvo zbog sumnji u izvršenje krivičnih dela pokažu kao neefikasni’’.
Utisak oštećenih novinara je da tužilaštvo tapka u mestu, a čak i slučaj koji je rešen za oštećenog se čini kao da je predstava, jer Milovančević smatra da je uhvaćen pogrešan čovek i da je ovo urađeno samo da bi se situacija delom smirila.
,,Sa druge strane, strahujemo da se urušava teza, koja je u nekom periodu prihvaćena, odnosno ono za šta se smatralo da je delimično postignuto – da su policajci i tužioci postali u nekom delu postali svesni težine posla koji novinari obavljaju, zadataka koji su im dodeljeni, obaveze i prava da budu na mestu na kojem su bili. Pred nama su novi zadaci, da se poljuljano poverenje kod novinara ispravi, i da ovakvi događaji koji na sreću nisu imali još teže posledice budu velika opomena i uput kako da zajednički radimo dalje“, zaključuje naš sagovornik.
Projekat Slobodni novinari – temelj profesionalnog izveštavanja se realizuje u okviru projekta “ Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji“ koji se sprovodi u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom.
