Da podsetimo da su u ovoj raspodeli Subotici dododeljene četiri frekvencije. Dozvolu za emitovanje dobile su Radio Subotica, Ju eko radio, Hit radio i jednu frekvenciju za jedničko emitovanje programa verskog karaktera dobile su Radio Slavoslovlje i Radio Marija.
Ocenjujući ovakvu odluku RRA, direktor RTV Siti Vladan Stefanović kaže da je neprijatno iznenađen, jer je očekivao da će Siti radio biti jedna od subotičkih radio stanica koja će dobiti frekvenciju.
– Konkurs koji je raspisan bio je tako postavljen da su presudnu ulogu u dobijanju dozvole trebalo da imaju količinu i kvalitet informativnih, edukativnih i obrazovnih sadržaja, te prostor u kojem se obavlja delatnost, oprema koja mora da ispunjava određene tehničke standarde, kao i kadrovska stuktura zaposlenih. Pored toga ocenjivana je i održivost, odnosno ekonomska isplativost, gde je trebalo da se dokaže pozitivno poslovanje. Sve ove kriterijume Siti radio je u potpunosti ispunjavao. Tim više sam bio iznenađen odlukom, jer mi na lokalu svi znamo sve jedni o drugima i kakav program pravimo, odakle ga emitujemo, ko ima koliko reklama i koliki profit. Ispostavilo se da ovi kriterijumi nisu ni vrednovani jer je primera radi dozvolu dobio jedan komercijalni radio koji nema ni minut informativnog programa, niti oformljenu redakciju – ističe Vladan Stefanović.
On kaže da je u momentu konkurisanja u subotičkoj opštini bilo 20 predajnika sa kojih se emitovao lokalni program. Dokumentaciju na konkurs su predala 22 zainteresovana, među kojima se našlo i nekoliko njih koji se nikada nisu bavili radijom, dok neki od onih koji su imali stanice nisu ni konkurisali. Na konkursu u prvom krugu, kada je vršena provera dokumentacije, prošlo je njih deset koji su predali kompletnu dokumentaciju, a od toga je osam koji „sviraju” i dva koji nikada nisu bili u ovom poslu. Ta dva su bili list „Svaštara” i „Pokret gorana Subotice”. Među ovih osam su bili Radio Subotica, Siti radio, Ju eko radio, Radio Skarabej, Hit radio, Palić radio, Marija radio i Slavoslovlje. U konačnoj podeli dozvole su dobili Radio Subotica, Ju eko, Hit radio i u tajm šeringu Radio Marija i Slavoslovlje.
-Analizirajući programe ove četiri stanice nedvosmisleno je da samo Radio Subotica ima sve atribute za dobijanje frekvencije (osim ekonomske održivosti, ali ona ima dotaciju iz budžeta Opštine). Od svih radio-stanica iz Subotice, Siti radio( koji postoji deset godina) bio je najbliži Radio Subotici po programskim, kadrovskim i prostornim karakteristikama. Emitujemo osam puta na dan sopstvene informativne emisije, jutarnji program, večernji dnevnik i mnogobrojne tematske emisije koje pravi redakcija jedinstvena za televizuju i za radio. Da se kriterijumi koje RRA propisuje na kraju ne poštuju, dokaz smo već dobili prilikom dodele regionalne frekvencije, kada je Panon radio koji nije imao ni minut emitovanog programa dobio dozvolu u konkurenciji sa Radio Suboticom koja postoji nekoliko decenija. Neću javno da spekulišem o svojim sumnjama na koji način su frekvencije dodeljene, ali moje prepostavke se poklapaju sa onim o čemu se priča u gradskim kuloarima – kaže Stefanović.
Sve dok teče žalbeni rok, radio stanice koje nisu prošle na konkursu imaju pravo da i dalje rade. Stefanović veruje da će žalbeni rok biti „probijen” zbog predstojećih majskih izbora, što će znatno usporiti eliminaciju iz etra.
– Ako nam se žalba ne uvaži, program ćemo emitovati preko kablovske mreže, sve dok nam to bude isplativo. Kada su u pitanju naši zaposleni, mi nemamo ni jednog čoveka koji će biti višak, jer su svi angažovani i na televiziji. Ipak, kao realan višak moglo bi da se pojavi troje ljudi, jer ćemo eventualnim gašenjem radija ostati bez 35 odsto prihoda, što je i naš glavni problem – kaže Vladan Stefanović.
Ni u Radio Hajdukovu nemaju reči hvale na način raspodele lokalnih frekvencija. Jedan od osnivača ovog radija i aktuelni direktor Laslo Čeke kaže da ga pomalo ljuti i činjenica što je izostala stručna ocena i solidarnost medija i medijskih poslenika u komentarima na odluku RRA.
– Gotovo da i nije bilo reakcija na ovu odluku, ni od onih koji su ostali bez frekvencije. Nemamo nameru da se žalimo ni da ratujemo sa RRA. Ako to ne čini u Srbiji više stotina radio stanica koje su ostale bez frekvencije, onda nećemo ni mi biti bombaši i heroji, nego idemo dalje. Emitovaćemo program preko kablovskog sistema i preko interneta preko koga se već sedam godina slušamo i imamo stotinak stalnih slušalaca – dodaje Čeke.
Radio Hajdukovo postoji osam godina kao privatni servisni radio koji je emitovao 24 sata program na mađarskom jeziku i pretežno se bavio temama iz oblasti poljoprivrede. Pored toga, svaki dan je jedna mesna zajednica imala svoja dva sata za predstavljanje.
– Bavili smo se svim onim što veće radio stanica sa raznovrsnijim programskim sadržajima nisu mogle da pokriju. U ovom momentu u radiju nas je 15 zaposlenih i honorarnih saradnika. Ne spadamo u one stanice koje emituju program iz špajza ili iz šupe, kako je važilo za pojedine stanice, i zbog čega smo i mi zdušno podržavali RRA kada je najavila da će napraviti red u etru. Bili smo ubeđeni da će taj red značiti ukidanje ovakvih radio stanica, ali da će dati šansu onima koji poštuju određene standarde i imaju neke specifičnosti kao što je imala naša stanica. Nije nam ni danas jasno kako su frekvencije dodeljene kada nikakva komisija nije došla na lice mesta da se uveri u kakvim uslovima ko radi, nije slušan program koji emitujemo, već je bilo dovoljno predati elaborat, a papir trpi sve – objašnjava Laslo Čeke.
On posebno zamera što su u isti koš prilikom izbora stavljene one stanice koje su javni servisi, verske radio stanice i komercijalni radiji.
– Nemoguće je pravilno vrednovati stanice kada se ovako izmešaju. Smatramo da je posebno trebalo objaviti konkurs za javne sevise i za stanice sa programom za vernike i odvojiti ih od ostalih. One svakako ne mogu biti ekonomski održive na slobodnom tržištu, što je morao biti najvažniji kriterijum prilikom selekcije komercijalnih radija. Uvek sam za to da opstane na medijskoj pijaci onaj ko za to ima uslove, koga ljudi slušaju. U tom slučaju ne bih imao razloga da se pitam ko je dobio frekvenciju i zašto je dobio – dodaje Čeke.
Manjinski radio bi, po njegovim rečima isto tako trebalo da bude izvan ove marketinške borbe, kao i civilni sektor koji je morao po zakonu da ima poseban tender.
Vlasnik Palić radija Pero Vujanić kaže da je nakon objavljivanja odluke RRA neodlučan šta dalje. Žalbu neće podnositi jer smatra da ona neće promeniti stanje stvari, ali nije više siguran ni da li je dobro rešenje da se emituje putem kablovske mreže, što je ostavio kao krajnju alternativu.On priča da je kupio Palić radio pre dve godine i za to vreme dosta je novca uložio za poboljšanje emitovanja, za bolju programsku šemu i kadrove.Vujanić smatra da je bilo mnogo stanica u etru, ali da ovako oštar rez nije bio nužan. Napominje da bi se sa malo uvođenja reda u postojeće stanje i propisivanje strožijih uslova za emitere jedan broj stanica i sam ugasio, odnosno tržište bi to samo regulisalo.
R. V.