EN
U konkurenciji za najbolju neobjavljenu pripovetku na srpskom jeziku pristiglo je 85 proznih celina, a žiri je u njima uočio sklonost ka dramatizaciji svakodnevice u urbanoj i ruralnoj sredini.
„Dominiraju intimističke priče u kojima se preispituju krizna razdoblja i složene emotivne i egzistencijalne situacije u životima mladih i sredovečnih žena i muškaraca, a žanrovski koncipiranih priča i književnog pripovedanja zasnovanog na istoriji i faktografiji bilo je neuporedivo manje nego ranijih godina“, navodi žiri.
Priča „Uspomena iz Sokobanje“, poslata pod šifrom „Mala Vida“ čija je autorka Marija Krtinić Veckov, izdvojila se kao formalno i tematski superiorno ostvarenje, istakao je žiri.
Ona je „koncipirana kao unutrašnji monolog na tragu Džojsove pripovedne poetike u kom junakinja obolela od raka sumira uspomene i sećanja prateći imaginarnu mapu putovanja po gradovima za koje vezuje ostvarene i neostvarene snove, uspomene i fantazije.
Zrelo, hrabro i strasno, Marija Krtinić Veckov dramu terminalne bolesti slika bez patetike i sentimentalnosti, sa mnogo empatije, solidarnosti i spremnosti da zaroni u dubinu protivrečnih emocija koje prate bolest i najavljuju predstojeći odlazak“, stoji u obrazloženju Žirija.
Zbog inventivnosti i stvaralačke zrelosti, žiri nagrade „Laza K. Lazarević“ pohvaljuje priče koje su se našle u najužem izboru: „Kao što je Ana pevala“ Damira Nedića iz Kragujevca (šifra „Iskra i Sloboda“), „Šleper“ Dušana Rajkovića iz Zrenjanina (šifra „Šleper 1“), „Kuća“ Olivere Mitić iz Smedereva (šifra „78998“) i „Zajedno“ Jovane Rebe iz Sremskih Karlovaca (šifra „Klea“).
