Korektno, ali nezainteresovano

Prema monitoringu, podatke dobijene na ovaj način mediji prenose korektno, ali bez ikakve dalje zainteresovanosti za tematiku, a dominantnom načinu izveštavanja nedostaje pogled iz ugla romske manjine. Romi su retko izvor informacija i njihovi stavovi prema analiziranim temama ostaju nezabeleženi na novinskim stranicama. S druge strane, redakcije pokazuju veliku spremnost da objave vest koja je potkrepljena brojevima i bazirana na istraživanju, posebno ako je uključena neka institucija koja već ima privilegovan pristup medijima.


Recimo, „Romi su najbrojnija nacionalna manjina i procenjuje sa da ih u Srbiji ima oko 800. 000“, piše u tekstu Glasa javnosti, a izvor za ovaj podatak je Rajko Đurić, predsednik Unije Roma. Značajno manju cifru naveo je potpredsednik Vlade Božidar Đelić prilikom formiranja Saveta za unapređenje položaja Roma (450.000 Roma), piše Danas.
Kako su pokazali rezultati ovog istraživanja, predizborna atmosfera pred izbore 11. maja uticala je i na medijsko izveštavanje o Romima. Reč Romi se u nekoj od svojih varijacija pojavila u 231 tekstu u štampanim medijima. Međutim, Romi se u 96 tekstova samo pominju u jednoj rečenici. Konteksti u kojima su pominjani poklapaju se sa dve najveće teme u zemlji – izborima i Kosovom (po 20 tekstova). Pored priča o stradanjima, progonu i problemima nealbanskog stanovništava na Kosovu, Romi se pominju kao žrtve i u drugim kontekstima u još osam tekstova. Prisutni su i u izveštavanju o manjinama (17) i socijalno ugroženim kategorijama (16 tekstova), dok je naziv „Cigani“ pežorativno upotrebljen četiri puta.
Analiza pisanja medija o zdravlju Roma fokusirana je na preostalih 117 tekstova, koji se sem zdravlja u najužem značenju te reči, bave i pitanjima koja su sa njim povezana, kao što su socijalni položaj, higijena, obrazovanje, politika… S tim u vezi, 13 dnevnih novina i jedan nedeljnik (Vreme) objavili su bar po jednu vest. Najčešće je to činio novosadski Dnevnik (17 puta), a za njim slede Glas javnosti (13), Politika (13), Danas (12) i Večernje novosti (12). Podatak da je u analiziranim novinama bilo skoro četiri teksta dnevno bi na prvi pogled sugerisao da je medijska prisutnost romske populacije, u najmanju ruku, zadovoljavajuća.
Utisak se, međutim, menja kada se pogleda uočljivost publikovanih tekstova, jer su najzastupljeniji mali tekstovi (56 odsto) i bez fotografije (57 odsto). Nijedan od njih nije bio na naslovnoj, a samo 20 odsto njih se nalazi na prvih pet strana. Veličina tekstova je potpuno u skladu sa zastupljenošću novinarskih žanrova, jer dominira faktografija, i to vesti (54 odsto). Izveštaji čine 20 odsto, a izveštaji sa komentarima 15 odsto. Reportaže su retke, samo šest odsto.
Redakcije uglavnom ne pokazuju veće interesovanje za pitanje Roma i najčešće samo prenose informacije koje im se proslede. To govori i podatak da je u 68 odsto slučajeva informacija, preko konferencija za novinare i saopštenja, dolazila do štampanih medija. Redakcijska inicijativa se može prepoznati u događajima pogodnim za senzacionalističku obradu, kao što je porodična tragedija u kojoj je dečak nehotice ubio oca, vestima o kriminalnim radnjama u kojima su učestvovali Romi, iznenadnoj smrti, neobičnoj ljubavi. Iako je svega 32 odsto tekstova nastalo na inicijativu redakcije, mnogo više njih (čak 62 odsto) ima potpis novinara.
Romi bez ikakve funkcije, obični građani, jedini su izvori u samo deset odsto tekstova. U tekstovima „Mnogo sam, brate, i tužan i besan“ i „Asfalt samo za ’bela’ naselja, a otrov pored kuća“, Dnevnik i Danas su, izveštavajući o protestu, koji su organizovali žitelji romskog naselja u selu Jarak, dali glas meštanima. Ovakav novinarski pristup je retkost, navodi se u istraživanju.
Ipak, isticanje romske pripadnosti kada to nije relevantna informacija, vidljivo je u 12 odsto tekstova. Tako Pravda piše „nepoznati pljačkaš romske nacionalnosti“, „dva razbojnika, Romi po nacionalnosti“, a naslov u Kuriru naglašava „Grupa Roma opljačkala pumpu“. Takođe, kršena je norma o zaštiti prava deteta, jer su uz priču o jedanestogodišnjaku, koji je nehotice usmrtio svog oca, objavljivanjem fotografije kuće, kao i punog imena oca, otkrili identitet dečaka, pokazali su rezultati monitorninga.
Koordintorka projekta „Problem zdravlja Roma i mediji u Srbiji“ Olga Belosavić-Milanović kaže za Danas da će na osnovu pet mesečnih izveštaja, tim Medija centra u septembru pripremiti finalni izveštaj sa preporukama i nalazima monitoringa.
– Finalni izveštaj biće upotrebljen kao platforma za dijalog sa novinarima, državnim i nevladinim organizacijama i svim relevantnim institucijama koje se bave zdravstvenim i drugim socijalnim problemima Roma. Takođe, na osnovu monitoringa stručni žiri Medija centra će odabranoj redakciji dodeliti nagradu za najbolje izveštavanje o zdravlju Roma – naglašava Belosavić-Milanović.


Jelena Diković

Tagovi

Povezani tekstovi