ENReč je o tzv. SEED programu pomoći Srbiji koji se realizuje uz podršku američkog Stejt Departmenta. Kroz posetu elektronskim i štampanim medijima u Vašingtonu i Majamiju, kao i kroz program intenzivne teorijske obuke, program je usmeren ka izgradnji snažne medijske scene Srbije, koja pored profesionalnog kredibiliteta novinara, mora da ispuni još jedan ključni kriterijum – tržišnu održivost. Koliko je taj segment značajan, rečito govori primer Vašington posta čiji su novinari prošle godine dobili čak šest Pulicerovih nagrada, ali se ta novina, zbog pada tiraža, našla na ivici finansijskog kolapsa. Tome je u velikoj meri doprineo snažan uticaju interneta koji je uslovio smanjenja broja zaposlenih i zatvaranja velikog broja dopisničkih centara.
– Nezavisna uređivačka politika ima smisla jedino ukoliko je i tržišno održiva. Zato smo osim štampanom izdanja znatno ojačali i veb izdanje Vašington posta a veliki deo prihoda obezbedili smo zahvaljujući otvaranju Kaplan centra, koji pruža potrebnu edukaciju srednjoškolcima koji se pripremaju za prijemne ispite na koledžima i univezitetima širom SAD – ističe Bo Džons, izdavač i glavni izvršni direktor Vašington posta.
Očigledno je, da ni jedna tako značajna novina kao što Vašington post, nije ostala imuna na surova tržišna kretanja, a čak ni u najtiražnijim novinama u SAD, USA Tudej, situacija ne izgleda mnogo vedrije. Dovoljno je reći da se tiraž te novine kreće između 2,3 i 2,5 miliona primeraka, što je, imajući u vidu da u toj državi živi više od 300 miliona ljudi, nivo čitanosti manji od jedan posto. Ostale novine imaju znatno manji tiraž, pa zato ne treba da čudi što u korporaciji Ganet, izdavaču USA Tudej ne skrivaju zabrinutost zbog postojećih trendova. Dovoljno je videti vikend izdanja dnevnih novina u SAD pa shvatiti koliko je dobar biznis plan postao preduslov opstanka štampanih medija: TV programi, dodaci o nekretninama, zaposlenju, malim oglasima, sportu, turistički vodiči, i desetine sličnih komercijalnih sadržaja, koji po svom obimu daleko prevazilaze same novine u okviru kojih se ovi sadržaji objavljuju.
Što se Majamija tiče, štampani mediji u tom delu SAD prilagođeni su zahtevima specifičnog tržišta, koje zbog velikog priliva imigranata iz Latinske Amerike nameće potrebu za medijima na španskom ili kreolskom jeziku. Sezar Pisaro, potpredsednik Majami herald medija korporacije, koji je i biznis menadžer dnevnog lista El nuevo herald koji izlazi na španskom jeziku, predstavio je veoma originalan koncept. Dan pre sastanka sa medija menadžerima iz Srbije, Majami herald medija korporacija objavila je odluku o otpuštanju više od 250 ljudi, pretežno iz administracije. Ipak, marketing segment ovog medija, ostao je pošteđen talasa otpuštanja, a Sezar Pisaro je objasnio i zašto.
– Pored štampanog izdanja Majami heralda i El nuevo heralda, mi smo razvili čitav niz specijalizovanih veb sajtova, a u saradnji sa nekoliko TV i radio stanica realizujemo informativni i komercijalni program. Organizujemo i čitav niz različitih manifestacija, a imamo i sopstveni kreativni AD Lab centar u kome nastaju originalna advertajzing rešenja. Pružamo još desetak različitih usluga, koje nisu direktno vezane za novine, ukratko, nismo oslonjeni isključivo na prihode od tiraža i oglasa u štampanim izdanjima. Što se tiče marketinga, umesto klasičnog, uopštenog pristupa ka tržištu kao celini, mi imamo unutrašnji program edukacije u koji su uključeni naši komercijalisti u marketing službi. Tako na primer, komercijalisti iz marketing službe koji treba da sarađuju sa klijentima iz oblasti tržišta nekretnina, prolaze detaljnu obuku kako bi se upoznali sa specifičnostima te industrije, kako bi onda mogli da ponude usluge koje u potpunosti izlaze u susret istinskim potrebama naših klijenata – ističe Pisaro.
Da kreativni AD Lab centar zaista pomera granice marketinga mogli smo se uveriti na primeru oglasa za sladoled, koji i miriše na sladoled, ili reklami za usisivač koja „usisava“ i tekst iz susedne šlajfne. Govoreći o budućnosti štampanih medija, Rik Herš, izvršni urednik Majami heralda, izneo je procenu da novine koje se budu oslonile isključivo na prihode od štampanih izdanja, nemaju budućnost, i da je ključ u blagovremenom prilagođavanju tehnološkim kretanjima, koja iz godine u godinu pomeraju granice globalne medijske scene. „Oslanjanje novina isključivo na prihode od tiraža i oglasa u štampanom izdanju, je srednjoročno gledano, recept za sigurnu propast. Suština je u tome da se izađe u susret potrebama ljudi, i da vesti i informacije koje se danas plasiraju kroz novine budu dostupne preko interneta, mobilnih telefona, lokalnih TV stanica, zato što jedino tako može da se dobije prostor za dodatne prihode, i preživi snažan finansijski udar koji širom sveta danas podnose štampani mediji
Procene se čak da štampani mediji nemaju budućnost, ili da ih, u najboljem slučaju, čeka znatno marginalnija pozicija od one koju danas uživaju. U prilog tim pesimističkim procenama ide i podatak da je ove godine, prvi put u SAD, udeo interneta na tržištu informacija pretekao udeo radija kao medija. Taj podatak upozorava da nije daleko dan kada će se nešto slično desiti i sa štampanim medijima, a u tom scenariju opstaće samo oni koji se na vreme prilagode. U Srbiji, na sreću ili nesreću, taj trend još nije uzeo maha ali sa sve većim uplivom informacionih tehologija i štampani mediji u Srbiji suočiće se sa tim problemom i moraće u hodu da se prestroje.
Željko Pantić
