„Radi se očajničkom potezu. Optužbe vlasti u Minsku na račun Dojče velea su besmislene. Lukašenko je pokazao da u borbi protiv vlastitog naroda ne preza ni od čega kako bi se održao na vlasti“, saopštio je direktor Dojče velea Peter Limburg.
On je rekao kako pojačano korištenje neozavisnih medija u Belorusiji pokazuje kako građani ne veruju državnim medijima.
„Mi najoštrije protestujemo protiv blokade programa DW-a jer građani Belorusije imaju pravo na objektivno izveštavanje“, rekao je Limburg.
Vlada u Minsku je blokadu svih medijskih kanala DW-a u Belorusiji obrazložila navodima o linkovima koji sa stranica DW-a vode na sadržaje koje je Ustavni sud u Belorusiji označio kao ekstremističke.
„Zakon o medijima nalaže zabranu stranica koje sadrže veze sa ekstremističkim sadržajima“, rekao je Andrej Kuncevič, zamenik beloruskog ministra informiranja.
Dojče vele je početkom godine proširio ponudu u Belorusiji reagujući tako na, kako je saopšteno, „povećani interes“ konzumenata u ovoj zemlji.
Nemačko ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo kako je nemački veleposlanik u Belorusiji od nadležnog ministarstva zatražio objašnjenje zbog blokiranja sadržaja Dojče velea.
Prema informacijama ministarstva spoljnih poslova, osim DW-a blokiran je pristup još nekoliko medija u Belorusiji.
Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je od protesta nakon predsedničkih izbora prošle godine, koje opozicija smatra manipulisanim, povećao pritisak na nezavisne medije i organizacije za zaštitu ljudskih prava. Evropska unija je nakon toga uvela sankcije protiv vlade u Minsku.
Situacija se dodatno pogoršava poslednjih meseci nakon što su beloruske vlasti počele planirano da dovode migrante iz Iraka i Afrike i da im dopuštaju pristup granici s Poljskom, što je otvorilo novu migrantsku rutu preko koje je do Nemačke već pristiglo nekoliko hiljada ilegalnih migranata.