ENU oglasu od 11. jula, koji je potpisao predsednik Saveta RRA Nenad Cekić, poništava se javni poziv objavljen 3. jula u dnevnom listu Politika i nedeljniku NIN i 4. jula u nedeljniku Standard.
Cekić i njegov zamenik Aleksandar Vasić izjavili su da neće komentarisati razloge zbog kojih je poništen javni poziv pre održavanja sednice Saveta, koja bi trebalo da se održi sledeće sedmice.
RRA je bila i glavni akter događaja od pre dva dana kada je Vrhovni sud Srbije poništio rešenje Agencije, kojim je odbijen prigovor radio stanice Delfin na rešenje o izdavanju dozvola za emitovanje radijskog programa u Beogradu. U presudi VSS navodi se da je RRA pri donošenju odluke proizvoljno primenila kritetijume, koje je sama propisala, a ne uslove i standarde koji su propisani zakonom.
Partijski interesi u nezavisnoj agenciji
Profesor Fakulteta političkih nauka Miroljub Radojković kaže za Danas da je rad RRA opterećen partijskim interesima, ali da je to nemoguće dokazati.
Kada je reč o programskoj i poslovnoj politici RTS-a, Radojković navodi da u Javnom servisu postoji procedura koja mora da se poštuje, ali koja se često krši. Međutim, kada stručna javnost upozori na narušavanja procedure, ističe on, reakcija Saveta RRA često izostaje.
– RRA ima prava da prvo izriče interne opomene, pa tek ako one ne daju nikakve rezultate za njima slede javne, ali nikada se ne može znati ko je s kim u takvim slučajevima interno, neformalno razgovarao – tvrdi Radojković.
On ističe i da je novim Zakonom o lokalnoj samoupravi, kojim je opštinama dopušteno da osnivaju medije na jezicima nacionalnih manjina, u medijski prostor opet „umesto reda uveden haos, jer smo iz jednog divljeg stanja ušli u stanje pravne konfuzije“.
Medijski stručnjak Jelena Sučurlija kaže za Danas da je poništavanjem javnog poziva za predlaganje članova UO RTS-a Savet RRA pokazao nesigurnost u svom radu, odnosno nesaglasnost članova ovog tela u odluke koje donose. Vidljiva je potreba, dodaje ona, da se revidira rad Saveta RRA, imajući u vidu nekoliko odluka Vrhovnog suda kojima su poništena rešenja ovog Saveta.
– Prema važećem Zakonu o radiodifuziji, članovi Saveta RRA mogu doživotno da budu na tim funkcijama. Smatram da se njihovim smenama problem medija u Srbiji ne bi rešio. Zbog toga, potrebno je da se pronađe politička volja, koja bi omogićila da se reformiše kompletan medijski sektor – ističe Sučurlija.
Potrebno je menjati Zakon o radiodifuziji
Nadežda Gaće, predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije, kaže da je ova organizacija imala niz primedbi na Zakon o radiodifuziji na osnovu čega je predsednik Srbije Boris Tadić odbio da ga potpiše, „ali je taj Zakon zbog političke nagodbe izglasan“.
– Dok ne dođe do promene Zakona o radiodifuziji, moramo da poštujemo postojeći, jer je i loš zakon bolji od bezakonja – objašnjava ona. Kako ističe, NUNS je imao i primedbe na rad Saveta RRA, odnosno na rad pojedinih članova, koji su se ponašali „kao da su iznad Boga“.
Na pitanje da prokomentariše odluku RRA da poništi javni poziv za čalnove UO RTS-a, Nadežda Gaće kaže da je javni servis Srbije odgovoran građanima, a da RRA mora da traži analizu poslovanja RTS-a.
Kako su izabrani članovi Saveta
Pri izboru članova Saveta RRA 2005. godine, Vlada i Skupština su otezale u predlaganju svojih kandidata, pa su rokovi predviđeni za formiranje tog tela probijeni za više od šest meseci. U izboru dva člana, Nenada Cekića i Vladimira Cvetkovića, nije ispoštovana zakonom predviđena obaveza parlamenta da najmanje 30 dana pre odlučivanja o izboru objavi sve važeće liste kandidata sa osnovnim biografskim podacima. Kasnije je i osporena zakonitost izbora devetog člana Saveta sa teritorije Kosova i Metohije, Gorana Radenovića, jer je postojala sumnja da su detalji iz njegove biografije netačni.
Marko Đurišić, predsednik Izvršnog odbora DS-a, navodi za Danas da je Savet RRA nezavisno regulatorno telo, izabrano u parlamentu glasovima većine stranaka. Prema njegovim rečima, uvek postoji problem kada se u zemlji kakva je Srbija uspostavlja takva institucija.
– Mnoge odluke Saveta RRA izazivale su pažnju javnosti i verujem da će tako biti i ubuduće. Međutim, potrebno je naglasiti da postoji zakonska procedura za kontrolu RRA – kaže Đurišić.
U Zakonu o radiodifuziji piše da Skupština može, između ostalog, da na predlog Saveta ili najmanje 20 narodnih poslanika, razreši člana Saveta ako je zbog bolesti, na osnovu nalaza nadležne zdravstvene ustanove, nesposoban za obavljanje dužnosti člana Saveta u periodu dužem od šest meseci, ako se utvrdi da je pri podnošenju predloga naveo o sebi neistinite podatke i ako bez osnovanog razloga propusti ili odbije da obavlja dužnost člana Saveta u periodu od najmanje tri meseca neprekidno ili u periodu od 12 meseci u kome najmanje šest meseci ne obavlja svoju dužnost.
J. Diković – I. Živanović
